Kako smo postale majke i zakoračile u svet roditeljstva, u jednom trenutku počele smo da razmišljamo o tome kako su naše majke, pa čak i bake, negovale svoje bebe. Ta misao nas je zaintrigirala i podstakla da istražimo njihova iskustva, upoređujući ih sa današnjim načinima brige o deci. Roditeljstvo pre tri decenije bilo je znatno drugačije nego danas, prvenstveno zbog drugačijih društvenih normi, manjeg uticaja tehnologije i drugačijeg pristupa vaspitanju dece. Iako su osnovne vrednosti poput ljubavi, brige i odgovornosti ostale iste.

Roditelji su imali manje pritiska da budu „savršeni“ i da neprestano analiziraju svaku odluku. Što se da zaključiti iz razgovora sa mamama i bakama, kako kažu retko kada su nailazile na osudu druge majke.
Fascinantno je koliko se sve promenilo. Danas je gotovo nezamislivo voziti bebu u kolicima koja nisu potpuno opremljena i često skupa, sa brojnim dodacima poput amortizera, podesivih sedišta i raznih dodataka za udobnost. S druge strane, naše detinjstvo bilo je potpuno drugačije – mnogi su prva kolica dobili tek sa nekoliko meseci, i to jednostavna kišobran kolica, dok su naše bake odgajale decu bez ikakvih kolica, oslanjajući se na ruke, marame ili kolevke. Ova razlika pokazuje koliko se svet roditeljstva promenio, često pod uticajem tržišta i potrošačke kulture.

Porodice su bile mnogo povezanije, provodile su više vremena zajedno i bili usredsređeni jedni na druge. Deca su često delila istu sobu sa roditeljima ili braćom i sestrama, što je dodatno jačalo osećaj bliskosti i zajedništva. Nije bilo luksuznih, posebno uređenih dečjih soba u neutralnim tonovima, kao što je danas trend.
Mame su se oslanjale na upustva pedijatra i savete starijih članova porodice, dok sada je dosta drugačiji pristup informacijama putem interneta, knjiga i stručnih saveta. Samim tim kada su majke dobijale savete poput davanja vode u kojoj se kuvalo voće, poput malog komada mandarine, čime bi se pospešio unos vitamina u trećem-četvrtom mesecu života bebe, nije bilo jednog klika, kojim bi proverile da li je to u redu. Da li će pomoći ili ne njenoj bebi.
Voda se često uvodila bebama, već u drugoj ili trećoj nedelji života, dok je nemlečna ishrana, poput kaša i drugih namirnica, počinjala u četvrtom mesecu. U to vreme, pored povrća, voća i žitarica, bebama su se često davali i drugi obroci poput plazme, pileće džigerice, supe i popare. Kravlje mleko se uvodilo oko trećeg meseca, razblaženo sa vodom u razmeri 1:3.
Čajevi su bili neizostavni, posebno kod grčeva, najviše pohvala pobrao je čaj od kima. U upotrebi su bili i čaj od kamilice, nane.

Bebe su po rođenju dobijale večernju rutinu kupanja i zamotavanja u dve tetra pelene uz dodatni široki povoj,koji je bio obavezan.Bake su mazale novorođenče sa svinjskom masti, da bi smanjile upalne procese. Strah je bio za dozu manji nego danas, neki su bebe od kadice do kreveta prenosili tako što su iz držali samo kažiprstom u unutrašnjosti gornje usne šupljine. Da, dobro ste čuli, oslonac bebine težine je na kažiprstu osobe koja drži bebu, u cilju normalnog razvoja vrata i usne duplje. Da li bi ste se usudili to uraditi? Mi NE!
Malo koje porodice su imale mogućnost da svojoj bebi priušte jednokratne pelene, pa su u upotrebi bile više pamučne tetra pelene, koje su majke bile primorane svakog dana oprati, osušiti i ispeglati pre korišćenja. Zamislite kako su majke uspevale sve postići u jednom danu.
Njihova uloga se dosta razlikovala od očeve, gde je majka uglavnom bila ta koja je brinula o deci i kući, dok je otac bio fokusiran na zarađivanje i pružanje za porodicu. Dok danas postoji mnogo više ravnoteže u podeli kućnih poslova i roditeljskih odgovornosti, gde oboje učestvuju u odgoju i vaspitanju dece. Što smatramo da je predivno.

Kada smo već kod vaspitanja,ne mozemo a ne dotaknuti se toga da je tradicionalno vaspitanje bilo strogo. Centralna figura autoriteta je obično bio otac, deca su bila dužna da poštuju uputstva odraslih bez postavljanja pitanja. Često su primenjivane u odgoju fizičke kazne. Dečije emocije i potrebe bile su u drugom planu, a fokus je bio stvoriti poslušno dete, dok savremena psihilogija ima jasnu poruku, da je poslušno dete kasnije nesrećan čovek.
Kako je život u zajednici bio normalan, žena nakon porođaja nije imala puno izbora kad će primiti prve posete. Niko nije pitao kad je najbolji trenutak.To nije bila njena lična odluka, već je sve bilo dogovoreno.Organizovale su se povojnice, žene koje su dolazile da pomognu novoj mami.Sa pregršt savete protiv uroka u koje su tada verovali, poput pljuvanja iznad bebine glave, gašenje ugljeva, da ne bi došlo do toga da neko urekne bebu.
Lečenje beba je u velikoj meri bilo zasnovano na prirodnim metodama, jedna od njih je korišćenje obloga sa medom na stopalima beba kao metoda za snižavanje temperature.
I danas često posežemo za metodama na biljnoj bazi, ali često uz konsultaciju lekara.
Iako se pristupi promenili, osnovna želja svakog roditelja ostala je ista – da odgaje srećnu, zdravu i uspešnu decu.

Da li ste vi pitale majke i bake kako su negovale svoju decu, imate li neke zanimljive metode da podelite sa nama?
Uvek tu za vas majke paničarke.