Duboki san oko 4h ujutru, prekinuo je čudan netipični zvuk,koji je podsećao na pucanje balona. Probudila sam muža i rekla da nešto je sigurno Kitty oborila, naša mačka. On je ustao, otišao do dnevne sobe, zatekao Kitty kako spava, vraćajući se govori da nije ona ništa uradila i vratio se u krevet. U tom trenutku osećam da mi nešto curi i ubrzo shvatam da je taj netipični zvuk, zapravo pucanje vodenjaka. Moram napomenuti da je plodova voda bila bistra i pomalo oticala. Saopštavam mužu, koji mi kaze da to nije ništa i da nastavimo spavati😅
„Maco vreme je, moje reči su prekinule njegov pokušaj daljeg spavanja“
Skočio je iz kreveta i pozvao Hitnu pomoć, po preporuci našeg lekara sa prošle kontrole. Jer ni jedan CTG do dana porodjaja nije uradjen, pa je preporuka odmah otići u bolnicu, uvek postoji rizik da se pupčana vrpca obmotala oko bebe, zato se trebaju bebini otkucaji proveriti. Hitna pomoć je ubrzo stigla, smestili su me u polusedeći položaj, živimo na drugom spratu bez lifta i jedno 50 stepenika do ulaznih vrata, tako da ne znam da li je veći strah bio od situacije sa porodjajem ili da im ne ispadnem iz kolica dok me spuštaju dole😅
Nikada neću zaboraviti uplašeni pogled naše mačke,koja me je ispratila do vrata. Osećala je šta se dešava. Put sanitetom je meni trajao sigurno duže nego što je inače bio i da neće vam beba ispasti iz vas, kada vozilo predje preko neke veće rupe😅

Da se vratim na dan pre nego što je počeo porodjaj, ustala sam „jako teška“ taj osećaj svog tela nisam imala do tog dana,ali nisam odustala znala sam da je velika rasprodaja u Pepcu pred zatvaranjem, nisam smela to propustiti. Muž i ja smo otisli, jedva sam sam hodala, osećala sam jak pritisak u donjem delu stomaka. Još u 36-toj nedelji, doktorka je videla da se beba spustila u karlici, i dala prognoze da će uskoro doći na ovaj svet. Nakon obilaska prodavnice, primećujem da mi pada šećer i da mi svetlucka pred očima, uzimam gutljaj vode i čokoladicu. Odlučujem da je vreme krenuti kući, neki unutarnji osećaj mi govori. Posete toaletu su sve češće, česti nagon za mokrenje.
Nakon čega dolazi do ispadanja sluznog čepa. Za sve nas koje smo odmah tražile na internetu kako izgleda, e pa kao ovulacijski sekret prozet končićima krvi.Naravno babica Ivana potvrdjuje moje tvrdnje. Svesna sam da se blizi taj trenutak i zato odlazim na spavanje.

Moje uzburkane misli prekinuo je zvuk kočnice na sanitetu, stigli smo u bolnicu.
Vozač govori,kako je super voziti brzo, pogotovo ovako rano kada grad još uvek spava. Premeštam se na sto za pregled, muž je ubrzo stigao. Rutinska obrada podataka. Merenje pritiska, ctg, postavljanje braunile za infuziju. Dolazi jedna babica stažista ili na praksi, koja započinje vaginalni pregled, kako je započela pregled tako je u tom trenutku izletelo mnogo plodove vode. Sva je bila mokra. Rekla mi je da sam 1cm otvorena, ako uzmemo u obzir da je to tek otvaranje grlića. Dobili smo naš apartman i rekli su da čekamo. Muž i ja smo igrali karte, ručali, pričali, zamišljali kako će naše dete izgledati i eto ubrzo počinju kontrakcije, prvo na 30 min, pa na 20,15,10min.

Postepeno se bol pojačavao, uspela sam uredno da ih prodišem, uzdah na nos, izdah na usta.Prijalo mi je da stojim i da se ljuljam pored kreveta. Kontrakcije se smanjuju na 5minuta, odlučuju da me pošalju u porodjajni deo. Posle pregleda sam 2cm otvorena, nedovoljno. Nastavila sam da šetam,nekoliko puta prešla stepenice. Bila sam gladna, sećam se kako sam sa uživanjem pojela kroasan sa čokoladom. Uredno disala, prijalo mi je da čučim u toku jakih bolova ili sedim na pilates lopti. Nakon nekih tri sata vraćam se iz šetnje,i ulazim u kadu sa toplom vodom, voda me opustila, bolovi su bili blazi, ostajem tako da ležim narednih sat vremena, prijalo mi je, stanje posle tople vode je bilo da sam 3cm otvorena, sada je već prošlo oko 17 sati od pucanja vodenjaka. Kontrakcije su sve jače, sestra donosi sistem i govori mi da trebam odmoriti, a pored sistema mi stavlja vaginaletu. E tu počinje moja agonija, ja sam osoba koja tabletu za bolove popije jednom u pet godina, možete li zamisliti nešto za smirenje direktno u venu, sa ubrizgavanjem sadržaja koji se nalazi u špricu, osećam da gubim kontrolu nad svojim telom, gubim dah, govorim mužu „ brzo po sestru, kiseonik mi treba, priključite me na kiseonik“.
Oni su to i uradili, priključili su me na kiseoniku, u tom bunilu nisam bila svesna da je ona vaginaleta za indukovani porodjaj.
Zaspala sam, spavala sam oko sat vremena. Muž je bio jako zabrinut za mene, proveravao je više puta da li uopšte dišem. Probudili su me naponi, gde mi se telo raspadalo. Osećam da beba gura, guram i ja. Plitko dišem „hi hi hu hu“Govore mi da sam 10cm otvorena. Znojevi hladni su me oblivali, guram ali uzalud, počinjem da vrištim od bola. Stavljaju mi tople obloge na medjici, teraju me da dodirnem dole, može se kosica napipati. Pokušavamo ali beba ne izlazi, nekako me podižu, inače od onog sedativa, moje noge kao da nisu moje, nemam snage da stojim, vraćaju me u lezeći položaj. Pokušali smo i četvoronoške, ne ide.

Guranje bebe traje već dva sata. Polako se okuplja tim od dva pedijatra, dva ginekologa i dolazi još jedna babica. Shvatam da nešto nije u redu, govore tiho da se beba zaglavila i da mora hitan carski. U tom trenutku jedan visoki lekar, sigurno preko dva metra, odlučuje da proba vakumom, zakačio je vakum, izgubila sam snagu na pola guranja i vakum se otkačio, da je on pod pritiskom odleteo korak nazad. Pomislila sam najgore, isti strah sam videla i na licu mog muža. Odlučuje da pokuša još jednom, govori mi da stegnem zube, noge mi je prebacio preko glave, kao da mi je polomio kukove i rekao da guram, to i radim. I nakon ove agonije od tri sata, guraj, beba se vrati. Taj Bol u kukovima je nešto najgore što sam u životu doživela. Bila sam mokra od glave do pete, koliko su me hladni znojevi oblivali. Muž mi je kasnije rekao da više taj bol nije mogao gledati, bio je uplašen kako za moj tako i za bebin život. Pokušali smo još jednom i izleteo je on, naš čupavi sin. Stavili su ga na moje grudi. Ne mogu opisati taj osećaj, živ je. Glava mu je bila puna krvi, neko ispupčenje na zadnjem delu glave, verovatno od vakuma. Nije lepo zaplakao, uzmaju ga, seku pupčanu vrpcu i izlaze iz te prostorije, muž i ja se gledamo uplašeni. Šta sada?Hoće li preživeti, da li je ovo bio kratak trenutak sreće. Hiljadu misli prolaze kroz naše glave, jedan drugom stiskamo ruku, jer za reči nemamo više snage. Sekund traje kao večnost. Vrata se otvaraju,evo ga, hvala Bogu donose ga, govore da je plodovu vodu ispovraćao i da nije bilo potrebe da ga aspiriraju. Priključuju ga na monitoring, da bi pratili disanje i rad srca. Glava polako dobija normalan oblik i ispupčenje postepeno nestaje. Muž ga je držao sve vreme u naručju, dok su oko mene imali još posla. Ja sam mnogo iskrvarila, čak su i posteljicu izvukli, kao da su vukli crevo. Pukla sam dosta, ušivali me, ukupno 9 šavova sam imala. Dok su me ušivali, moj pogled je bio na njima, Boze kako je predivno videti ih tako, on se već lepo ušuškao kod svog tate. Na kratko je otvorio te krupne crne okice, najlepši pogled koji sam u životu videla. Sve je to bilo posle nebitno, samo da je on nama ostao živ, e to je najbitnije. Dobila sam čistu spavaćicu, pomogli su mu da se premestim na drugi krevet, bebu sam zagrlila čvrsto, a muž je gurao naš krevet ka odeljenju. Vraćanje na odeljenje i čestitke na hodniku od sestara bile su divne, osećali smo se kao pobednici. Odveli su nas u našu sobu, dali su odmah bebi dohranu 10ml i stavili ga na moje grudi, rekli su da odmorimo i spavamo tako, on je bio unutra u mojoj spavaćici,nije mogao da ispadne. Slikali nas tog trenutka. Zaspali smo.

Želim da zahvalim mojoj Ivani koja je bila sve vreme prisutna porukama, mog muža je ohrabljivala, davala upustva. Da mi je ona bila lično prisutna sve bi bilo lakše.
Takodje želim da zahvalim mojoj porodici koji su se molili za mene, majci koja je drhtala od straha za svoje dete,bda li ću izdržati i preživeti. Poslednju poruku koju sam pročitala ili muž pročitao jeste od brata i snajke „izdrži Majo“

I posebno mom mužu,koji se ni jednog trenutka nije odvojio od mene, koji je strahovao da će me izgubiti u jednom momentu, koji mi je bio i ostao moja najveća podrška. Boljeg oca ne bih izabrala za naše dete.Ponosna sam na tebe!

Vi ste moj vetar u ledja,da moram izdržati. Hvala vam na podršci❤️