Uradile smo test, pozitivan je , obuzele su nas emocije, sreća, ljubav, strah….
E to poslednje, strah kad te obuzme ne popušta. I gledaš tako neke druge trudnice koje su nasmejane i ni malo zabrinute pa se zapitaš, šta nije u redu sa mnom? Zašto se toliko brinem,to nije normalno! Onda ćutiš i gutaš.
Nemojte to raditi sebi. Prvo, normalno je da ste zabrinute i strahu, u vama se radja majka, majčinski instikt, potreba da zaštitite tu malu tačku koja raste u vama.Još ako prvi put prolazite kroz to i ne znate ništa onda je još teže. Normalno je da se pitate da li je sve u redu, da li ispravno postupate.
Kao drugo, te srećne trudnice u vašem okruženju možda rade isto što i vi. Ćute i trpe, gutaju svoj strah, jer svi su u fazonu uživaj,to je najlepši period u tvom životu. I jeste, slažem se ,ali je sasvim normalno biti i uplašena.
Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto. I to je sasvim u redu.
Ne treba preterivati,ali ne treba ni gutati osećanja i praviti se da si opuštena, a u stvari u sebi goriš i pitala bi nešto, a glupo ti.
Opet sve zavisi i od situacija kroz koje je neko prošao, koliko dugo se bori da ima potomstvo i kako je do toga stigao ( vantelesna oplodnja), da li je bilo prethodnih pobačaja, da li je možda prethodna trudnoća bila vanmaterična ili je prethodna trudnoća bila rizična – zavisi i koliko će biti u strahu da sve bude u redu.
Ja radim na odeljenju ginekologije i porodilišta. Znam kako sve funkcioniše, ali opet sam bila uplašena. Baš zbog toga što znam šta sve može da se desi.

Sedela sam tako i pitala se da li je sve u redu, strahovala kad god bih pošla na svaki ultrazvuk, nisam imala mira dok mi doktor ne kaže da je sve u redu. Čak sam umela da uzimam stetoskop od aparata za pritisak i pokušavam da čujem otkucaje srca bebe preko stomaka. Normalno je da je to u početku teško, gotovo nemoguće, ali ja tvrdim da sam nešto čula  Majka je majka! Kada sam osetila prve pokrete mislila sam da će sve biti lakše. Sad je osećam,pa ću znati da je dobro. A onda je nema ceo dan,i naravno da me uhvati panika. I da, i ja sam onda uzimala da jedem slatkiše kao blesava samo da bih je pokrenula. Posle nisam mogla da zaspim. Ali sam bila mirnija jer sam je osetila da udara.
Majin početak trudnoće je počeo sa krvarenjem. Možete li zamisliti taj strah? Baš koliko su došli kući u Srbiju. Pitala se da li je to od puta, šta se dešava, strahovala da će pobaciti. Kako se ne uspaničiti kad vidiš krv na gaćicama ili pri brisanju, kako ostati nasmejan i ne uplašiti se? Nemoguće. Sve je to prirodno i normalno. Pustite sebe, proživite svaku emociju, a onda uradite šta je potrebno da se smirite.
Prvi virus koji me je zakačio bio je u četrvrtom na petom mesecu trudnoće i to sam baš bila bolesna kao nikad do tad. Imala sam temperaturu koju nisam imala unazad deset godina sigurno. Nos mi je bio zapušen, grlo bolelo, svaki mišić, kost me je bolela. Nisam mogla ni da ležim ni da ustanem. Osećala san se užasno, ali i besno zašto sam morala da pokupim taj virus?

Onda sam se samo plašila šta će biti sa bebom, da li je virus probio placentu, kako ću da se oporavim kada ništa od lekova ne smem da pijem? Šta ako završim u bolnici i tamo pokupim još neki gori i teži virus? Da, da iako sam znala šta sve trebam i mogu da radim i da će sve biti u redu, jer ceo moj imunitet štiti prvenstveno bebu, ja sam paničila.
Tijana je imala strah da li se beba razvija kako treba. Plašila se prenatalnog i kakvi će biti rezultati. Znamo da je sve više nekih genetskih problema i raznih anomalija. Kada su rezultati stigli i kada je otkrila da je sve u redu na trenutak se opustila, a onda je ponovo počela razmišljati, da li će pregurati do kraja, kakav će biti porodjaj? Uz pravu edukaciju uspela je da se umiri i izbori sa strahom.
Svi smo mi drugačiji i reagujemo drugačije na odredjene stvari. Pustite sebe, budite nežne prema sebi. Proživite svaki osećaj. Pričajte. Čitajte. Gledajte podkaste. Učite. Učite o trudnoći, svom telu, majčinstvu. Spremite se za ono što vas čeka. Radite ono što vam prija i što će vas umiriti.
Pišite nam, kako ste se vi osećale ili kako se osećate ako ste sada trudne, šta vas to plaši i kakvo ste iskustvo imale?
Ako imate neka pitanja pišite, tu smo za vas, mada ide vam sjajno! Vaše @majke_panicarke