Prvi mesec sa bebom je izuzetno izazovan, ali i veoma emotivan period. Novorođenče se prilagođava životu van materice, a roditeljima je potrebno mnogo strpljenja i pažnje. Mnogi stručnjaci nam preporučuju da se pripremimo na vreme. Da hoćemo, oko pomoći, organizacije, pa tako oko podele obaveza. Tu izostaje jedan jako bitan delić, kako pripremiti ženu na novu ulogu u životu, ulogu majke?
Kako pripremiti muškarca na novu životnu ulogu-ulogu oca?
Današnji pristup informacija je takav da budući roditelji mogu se pripremiti na roditeljstvo jednostavno preko interneta i knjiga – izvućićemo teze, naučićemo kako ide povijanje bebe, koliko traju budni prozori, uspostavićemo i hranjenje.
A šta je sa emocijama, sa psihičkim izazovima?

Budite spremni na to da će te nailaziti na nesuglasice izmedju vas i vašeg partnera. Pod uticajem hormonalnih promena, umora i ogromne odgovornosti dolazi do proklizavanja na ledu. Znate šta, i to je normalno, ovo je pravi trenutak za rast, gde partneri ruku za ruku, vide mogućnost da postanu još bolja verzija sebe, zbog svog deteta.
Glavni krivac nastanka umora u prvom mesecu, jeste uspostavljanje ritma spavanja, znamo da bebe jedu na svaka dva i po, do tri sata, u toku dana i noći. Kod mene je bilo i češće, jer moje dete je često bilo na mojim grudima, a dodatno sam se izmuzivala, pa perioda od tri sata sna, nije bilo. Sećam se jedne noći, zvoni alarm na telefonu, vreme je podojiti bebu, oči se same sklapaju. Moram priznati najveći strah mi je u tom periodu bio da mi beba ne ispadne iz naručja, moj muž je takodje od toga strahovao, pa smo noćima tako sedeli, nikako na ivici kreveta, i čuvali jedni druge. Imali smo sreće da naš sin je vrlo brzo uspostavio rutinu noćnog spavanja, pa se budio dva do tri puta u toku noći. Dok za spavnje u toku dana, i danas kada on već ima navršenih godinu dana, može se reći da rutine ne postoji, spava kada želi, držimo se nekog okvirnog vremenskog perioda, što zna biti dosta iscrpljujuće.

Ivana ima slično iskustvo kao i moje, naša deca kao da su se dogovorila oko ritma spavanja „zar deset minuta nisu dovoljni mama?“🤔 Takodje Ivana se borila sa grčevima koji su se svako veče javljali u periodu od 18h do ponoći kada joj je beba neutešno plakala pa su se ona i njen partner smenjivali u ljuljanju. Nešto više o grčevima i šta nam je pomoglo u toj borbi pričaćemo u nekom od narednih blogova.

Pokušajte spavati onda kada vaša beba spava, ja to nažalost nisam, jer su me kućne obaveze čekale, misleći da sve mora da se postigne. A možda je ta potreba za obavljenjem kućnih poslova, bio moj odabir, da bih se bolje osećala tada. Isto tako je bilo i sa Ivanom, pa je završila sa temperaturom i povraćanjem jer organizam izmoren od operacije i ritma dojenja i ne spavanja je morao negde popustiti. Onda se naučila da je period kad beba spava, period i kad mama spava.
Kao što sam navela, pored uspostavljanja dojenja, dodatno sam se izmuzivala u periodu od dve nedelje, ah taj strah, da li beba dovoljno dobija na kilaži, išao je do te mere da smo kupili vagu za bebe, jer opcija čekati narednu kontrolu nije postojala. Vrlo brzo smo je prosledili i Ivani🫣 Ah, taj večiti strah — da li mi je dete gladno? To pitanje mi je odzvanjalo u glavi svakog dana, naročito u tim prvim, nesigurnim nedeljama. Često smo spremali dohranu uveče, kao sigurnost, ako je dete gladno da možemo odmah dati. Što se svelo na neku malu količinu koju je popio ponekad, do jednog trenutka koji mi je ostao urezan u sećanju. Veče je palo, naša rutina kupanja, spremanja za spavanje, protekla je uredno, zamolila sam muža da pripremi flašicu dohrane, koju sam ponudila bebi, i kroz par pokušaja moje dete je popilo više od pola, panika je već bila u mojoj glavi „gladan je!“. Medjutim on je sve to povratio vrlo brzo, jer mu je bilo previše, tada sam shvatila da paničim bez potrebe.

Pripremaju nas na bezbroj promena pelena, ali vrlo brzo to postaje naša svakodnevica. Odjednom se snalazimo kao pravi stručnjaci za analizu bebine stolice — boje, mirisi, učestalost, sve odjednom postaje normalno i potpuno prirodno. Pored experta za stolicu, postajemo i savršeno medicinsko osoblje za previjanje pupčanog patrljka. Znam da mnoge mame se brinu,kada će otpasti krasta,da li će doći do infekcije ili krvarenja.nKod nas nije došlo do komplikacija u vidu infekcija ili krvarenja.bPrvih deset dana smo izbegli kupanje, samo smo ga brisali tetra pelenom natopljenom mlakom vodom pre spavanja. Pupčani patrljak je otpao desetog dana,nu medjuvremenu smo koristili i puder Baneocin. Ivana je kupala dete od samog početka svaki drugi/treći dan i pazila da ne pokvasi pupak. To je radila tako što je kupanju pristupala kako to radi u porodilištu, držanjem deteta u ruke a njen muž je ispirao bokalčetom. Obradjivala je pupak jodom. Pupčani patrljak je u njihovom slučaju ispao nakon skoro tri nedelje. Tijana je pupčanik tretirala isključivo Octeniseptom, ali je pravila grešku jer ga je prskala češće nego što je preporučeno. Patronažna sestra ju je upozorila da to ne radi, a uz njenu asistenciju pupčanik je otpao nakon oko deset dana. Kupala je prvih dana samo uz patronažnu dok se i sama nije opustila.

Dok s nestrpljenjem iščekujemo prvi osmeh naše bebe, važno je znati da beba već mnogo ranije počinje da uspostavlja posebnu vezu sa nama-putem kontakta očima. Kada se samo setim tog pogleda, te krupne crne oči, koje mi daju do znanja da je moja beba dobro, da se oseća sigurno pored nas. 🥰
Nas su savetovali da sačekamo četrdeset dana do prve šetnje, kao da poseta pedijatru ne znači izlazak iz kuće. Tako da mi nismo čekali da prodje taj odredjeni vremenski period, kao što nije ni Ivana. Prva šetnja sa bebom — kao mali izlazak u veliki svet. Proveravala sam sto puta da li mu je hladno, da li vetar duva prejako, da li je možda gladan, i da li smo možda ipak krenuli prerano. A zapravo, šetnja je bila više za mene nego za njega. Da udahnem, da osetim sunce, da se podsetim da svet postoji i van pelena, pumpica i vaga. I da mi ide — da, možda nesigurno, možda umorno, ali ide mi.
Zasigurno možemo reći da u prvih mesec dana, nije vam potreban savršen raspored, sterilna kuća, posete od strane uze i šire familije, sve to može sačekati, najvažnije je da su osnovne potrebe vašeg deteta zadovoljene, da ste vi mirni i srećni, samim tim će i vaša beba biti. Pružite toplinu vašeg dodira, ritam vašeg glasa i sigurnost vašeg zagrljaja. Imajte pored sebe dostupnu osobu kojoj najviše verujete, koja će vam kod vaših nesigurnosti pomoći, dati savet, a koji vam je zaista potreban, u moru onih drugih koji nam samo dodatno otežavaju taj period.
Ako nekamo možemo da vam pomognemo pišite nam, mada ide vam sjajno! Vaše @majke_paničarke