Dete mi je zaplakalo.
Otac: Šta joj je, što plače?
Baba (detetova): Jao plače, gladna je, nahrani je.
Prababa (detetova): Da se nije uneredila, sigurno je to, presvuci to dete.
Strina: Rastu joj zubi, daj joj namaži nešto za zube, belo vino na primer.
Tetka: A dete plače mama, ajde ti kod mame, tražiš mamu zar ne?
Komšinica: Vidi dete joj plače, verovatno joj se spava, što ne uspava to dete.
Zvuči li vam poznato?
Hajmo za sve babe, tetke, strine, užu i širu rodbinu, komšije, prijatelje i poznanike da razjasnimo ovu veliku misteriju – Zašto bebe plaču?

Plač je način komunikacije beba sa svojom okolinom. One ne znaju da kažu šta im je potrebno ili da ih nešto boli već to izražavaju plačom. Takođe bebe plaču i kada se uplaše, kada se osete nesigurno ili kada im je potrebno samo malo više pažnje.
Kada novorođenče dođe u kuću posebno ako je prvo dete roditeljima treba malo vremena da prepoznaju koji detetov plač je za šta. Da, dete može da plače na razne načine, tako da imamo plač kada je dete gladno, kada mu se spava, kada se uneredilo. A tu su i grčevi, koji mogu biti veoma izazovni i dete može plakati i po nekoliko sati.
Plač deteta roditelje, posebno novopečene, svakako unervozi i iscrpi. Svaka majka se trudi da svom detetu pruži samo najbolje i da ga što pre smiri. U početku je to veliki izazov, kasnije bude sve lakše i lakše, ali svakako se mogu dogoditi razne situacije gde roditelji neće uspeti odmah na prvu da smire svoje dete. U takvim situacijama sigurno nećete pomoći tako što ćete biti nametnjivi, praviti se da ste pametniji i bolje znate od roditelja pa čak iako je njima prvo dete, ili ako pojurite da vi uzmete dete u ruke i smirite ga/je.
Maja je imala situaciju gde je dete zaplakalo kod rođake u ruke i ona je odbila da joj da dete, pod izgovorom da će ga ona smiriti i kao ne mora sve kod majke da trči. Ta situacija ju je veoma uznemirila. Odkud bilo kome pravo da njeno dete ne da njoj? Kome pada na pamet uopšte da za dete u trenutcima kada je uznemireno uskrati jedinu osobu koja zapravo može da ga smiri – MAMA.
Kada sam bila u bolnici, i kada su budili moje dete iz sedacije koja je trajala tri dana, nešto više o tome pričaću kada budem bila spremna da o tome pišem, prvo što su uradili bilo je da su pozvali mene da se popnem gore u intezivnu jer je moja devojčica bila veoma uznemirena i jako plakala. Mislili su naravno da je majka može smiriti i da treba da oseti majku. Da li su ti lekari i sestre ludi? Zašto nisu pozvali onda bliže i dalje rođake? Poenta je da shvatite detetu je uvek potrebna MAJKA i da NORMALNO je da će ono trčati uvek kod majke. Pored mog prisustva, mom detetu je bila potrebna hrana, bila je gladna. Oni su mislili da to nije u pitanju i dali joj lekove za bolove i 30ml mleka, nisu ni smeli mnogo da joj daju jer tek što su joj skinuli tubus. Ja sam insistirala da time neće popraviti situaciju, tako je i bilo, nastavila je da plače neutešno i da joj otkucaji srca idu previše visoko. Duša mi se u tim trenutcima rastavljala na delove. Kada se ukazala prilika da je sigurno dodali su joj još 90ml mleka i moja beba se smirila. Mama je bila u pravu.
Zato, nemojte misliti da bolje poznajete dete od majke i oca. Nikad.

Maja je takodje imala komentare da dete plače jer nisu uspostavili ritam spavanja, da je to zbog toga što je preumoran. Sve je to lepo, ritam spavanja, budni prozori, praćenje budnih prozora preko aplikacije, ali…. Uvek postoji ali zar ne? Ovo ALI je veoma bitno. Ali deca nisu roboti programirani na neke aplikacije. Neće vam raditi kao švajcarski sat. Moderno roditeljstvo donosi puno novih korisnih informacija, i naravno, slažemo se da svako treba uspostaviti svoju neku rutinu koja mu odgovara i rutine su korisne. Ali deca nisu roboti. Čak i vi nekad iskačete iz svojih rutina nekad namerno, nekad slučajno i svesno i nesvesno. Imamo rutinu spremanja ujutru za posao. Propustili smo alarm, nismo ga čuli i uspavali se, da li ćete odraditi vašu rutinu? Ne! Kasnite na posao. Odradićete brzo ono ključno što morate, presvući se, umiti, oprati zube i očešljati. Nema kafice dok se šminkate ili pet minuta ležanja i gledanja u plafon i slušanja neke opuštajuće muzike ili gledanje vesti na wc šolji. Kasnite, preskačete rutinu. Isto tako i detetu, dogode se neke nepredviđene okolnosti tipa nove igračke koje će ga držati sat vremena duže budnim u toku dana i tako će se ceo ritam spavanja promeniti taj dan, možda i sledeći. Rastu zubi, budiće se zbog bolova i neće moći lepo da se odmori, ritam je narušen. Deca su, mozak se razvija, a mozak je i dalje nedovoljno istražen organ čoveka i apsolutno nepredvidljiv tako da nemojte biti toliko strogi i praviti od dece robote. A i komentar o ritmu spavanja i preumornosti deteta kojeg ne poznajete jer niste svaki dan sa njim 24/7 da bi ste znali šta može da mu fali je apsolutno suvišan.

Takodje sve tri smo se susretale sa komentarom da je dete žedno.

Daj detetu vode, kad god plače, dete je žedno!
Zaista? Mislite da držimo decu žedne vode i da smo toliko loše majke?
Tijana je imala komentare da joj je mleko loše i da je dete gladno zato non stop plače. Non stop plače samo zato što su proveli sat vremena sa detetom baš kad je bila nervozna. Znate li vi šta je non stop? I kako za ime sveta i veka vi znate da li je njeno mleko loše? Izvršili ste ispitivanje pogledom? Dete ne može da plače iz drugih razloga, na primer da oseća vašu lošu energiju pa ga/je plašite i zato plače i traži sigurnost majčinog zagrljaja?
Previše sam oštra? Moguće. Ali možda i ljudi jednostavno previše pričaju.
Da se razumemo, verujemo da većina ovakvih komentara nije iz loše namere, da samo pokušavate pomoći roditeljima na osnovu onog što znate o deci, ali to ne zvuči tako kada mi to čujemo. Zato sam imala potrebu o tome pisati.
Sve se može reći na lep i fin način. I finim tonom.
Tako na primer kada vidite uplakanu bebu i uznemirenu mamu pružite joj puno podrške, razumevanja i ljubavi.
Umesto da kažete sve one gore navedene rečenice probajte sa :Znamo da ste dali sve od sebe i proverili sve, ali možda ste zaboravili jer ste i vi preumorni, da nije žedna/gladna.

– Znamo da ste dali sve od sebe i proverili sve, ali možda ste zaboravili jer ste i vi preumorni, da nije žedna/gladna.

– Draga, ti si toliko divna i posvećena mama, ali sigurno si iscrpljena i umorna i malo si se unervozila, hoćeš li mi je dati na pet minuta možda se smiri, a ti idi udahni svežeg vazduha, pojedi nešto i dođi, možda će biti bolje.

– Razumem kako vam je, da li su grčevi u pitanju? Šta ste sve probali? Ja sam koristila …. – navedete vaše iskustvo

Kada malo drugačije pristupite sa puno ljubavi i razumevanja sve je bolje. Ovako već zvuči kao da želite da pomognete, a onako deluje kao da kritikujete roditelje i samo se pravite pametni. Lepa reč i gvozdena vrata otvara, zapamtite to.
Danas je lako biti grub, neprijatan i misliti samo na sebe. Ali teško je biti fin, kulturan i ljubazan. Ako ne možete pomoći, onda nemojte ni odmagati. Ako ne možete reći nešto fino i dobro bolje ćutite.
Koje ste komentare vi dobijalo u trenutcima kada su vam bebe neutešno plakale? I kako ste se nosile sa njima?
Pišite nam. Ukoliko možemo nekako da vam pomognemo, tu smo za vas, mada ide vam sjajno! Vaše @majke_panicarke