Živimo u vladavini interneta i društvenih mreža, a veštačka inteligencija polako ali sigurno ulazi u sve sfere života i rada. Živimo u vremenu kada se preko „googla“ informišemo kako napraviti ručak i koja nam je dijagnoza, ali i kako negovati decu. U vremenu kada su telefoni pametniji od ljudi, a razgovori nam se svode na skraćenice i smajlije. Složićemo se da digitalna tehnologija donosi bezbroj prednosti ako je pametno koristimo, ali donosi i pravu propast ako joj dopustimo da ovlada našim umom i načinom života. Sa velikim izazovima se suočavaju današnje porodice i moramo priznati da je pre bilo daleko lakše i bolje.

Medjunarodni dan porodice je dan koji nas podseća da su medjuljuski odnosi temelj zdravog društva, a porodica njegova najvažnija ćelija.
Društvene mreže su nam omogućile da ostanemo povezani sa porodicom i prijateljima čak i kada smo kilometrima udaljeni jedni od drugih. Mi lično uživamo razne benefite društvenih mreža, ja sam se upoznala sa delom porodice koji je davno otišao u Ameriku, Maja se preko interneta čuje sa porodicom u Srbiji, Tijana i ja smo se upoznale preko društvenih mreža i evo sad smo kume. To su za nas pozitivne strane društvenih mreža. Ali svakim danom gledamo i one loše. Porodice se razdvajaju zbog društvenih mreža. Ne provode kvalitetno vreme zajedno. Kada su slobodni vreme provode skrolujući na društvenim mrežama umesto da izadju negde porodično ili jednostavno sede i razgovaraju uz nedeljni ručak u toplini svoga doma. Roditelji provode sate na poslu, a nakon toga na telefonima dok deca slobodno gledaju po youtubu i tik toku šta ih zanima. Fizički su blizu, ali emotivno daleko.
Nekada je to bilo sasvim drugačije. Sećam se kao mala sam najviše vremena provodila napolje, bilo da je leto ili zima igrajući se sa braćom i sestrama. Naši roditelji i bake i deke su zajedno spremali zimnice, sokove, pomagali jedni drugima ili jednostavno sedeli na terasi i pili kafu i posmatrali nas decu. Doručak, ručak i večera je obavezno bio u isto vreme i svi prisutni ukućani su morali biti za stolom, izuzev onih koji su bili na poslu. Baka je insistirala da jedemo svi zajedno. To je sve odavno nestalo kako su stari umrli. Ali kada su pre dve godine došli moja tetka i teča sa decom iz Amerike oživeli smo tradiciju i pokazali im kako mi Srbi funkcionišemo, svi zajedno smo jeli za stolom. Bila sam ponosna kako smo uspeli. Ono što sam primetila kod njih, što mi je bilo čudno ipak su se rodili i odrasli u Americi, jeste da ni tetka ni teča a ni braća i sestre nisu koristili mnogo telefone. Čak šta više, samo tetka i teča i najstariji brat imaju facebook i to je to. Očekivala sam da su oni više opterećeni telefonima i društvenim mrežama, ali ispostavilo se da smo mi gori.
Pomislila sam, jesu odrasli u Americi, ali ovo je tradicionalni srpski odgoj. Svi zajedno putuju, druže se i komuniciraju, bez telefona.
Tada još nisam imala svoje dete ali sam znala da tako želim da nam izgledaju dani.
Ali kako izbalansirati?

Kako poslati dete u školu bez telefona? Svi drugari će imati najnovije telefone i pametne satove a moje dete ništa? Odmah će ga/je ismevati. Kako će objasniti da telefoni nisu za njih već za odrasle kad njihovi roditelji ne vode računa toliko o tome? A i, telefoni su olakšica možemo pozvati decu u bilo kojem trenutku, proveriti gde su, da li su dobro i treba li im nešto. Kako ostvariti balans?
Već od najranijeg doba roditelji decu upoznaju sa ekranom. Rezultat toga je da imamo dete od tri godine koje apsolutno zna da udje na youtube samo i pronalazi klipove koje želi gledati. Da li je to normalno?
Maja je u svojoj kući zabranila ekrane pred detetom. Kada koristi telefon gleda da to ne bude pred detetom kako on ne bi video mamu non stop na telefonu. Tijana i ja nismo toliko stroge, puštamo dečije pesmice na televizor i crtaće, kontrolišemo sadržaj koje će dete slušati i gledati kao i vreme. Kao što vidite imamo različite pristupe ali cilj nam je svakako isti, provoditi što više kvalitetnog vremena „ofline“.
Naša jutra započinju igrom i maženjem daleko od telefona i društvenih mreža. Neke deliće vam kasnije i prenesemo jer želimo podeliti život onakav kakav jeste, bez filtera, da ne stignemo uvek srediti kuću, oprati sudove i veš, ali ono što obavezno stignemo jeste provesti kvalitetno vreme sa detetom. Naš cilj nije praviti profesionalne slike i ugadjati svaki dan, već igrati se i maziti i smejati sa decom uz naravno topli obrok.
Naša asocijacija na porodicu je upravo taj nedeljni ručak, kuća koja miriše na kolače i bruji od dečije vriske i osmeha svih ukućana na jednom mestu.

Tehnologija je samo alat koji nas može zbližiti ili udaljiti u zavisnosti kako je koristimo. Mi smatramo da od roditelja sve počinje. Ne zaboravite da deca u nas gledaju i sutradan će raditi isto što i mi. Spustite telefone, zaboravite na besciljno skrolovanje na društvenim mrežama, udjite u svet igračaka i jednostavno igrajte se sa svojom decom, provodite vreme napolju, u parku, kod bake i deke. Porodica je mesto gde učimo šta je ljubav, lepo ponašanje, zajedništvo, poverenje i podrška, Porodica je sigurna luka. Zato na Medjunarodni dan porodice podsetimo se da ni najbrži internet ne može zameniti zagrljaj, nedeljni ručak sa porodicom i prisutnost.
Pišite nam koje su vaše porodične rutine i koje tradicije vi gledate da očuvate u krugu vaše porodice. Tu smo za sva vaša pitanja, mada ide vam sjajno! Vaše @majke_panicarke