Sve je počelo lepo.
Kao i posle svakog carskog reza potrebno je vreme da se uspostavi laktacija.
Normalno je da ne krene odmah mleko, normalno je da je nekoj mami potrebno malo više vremena nekoj manje.
Ja sam uspela do izlaska iz porodilišta da uspostavim laktaciju. Imala sam dosta mleka,da sam se čak i izmuzivala.
Dani su tekli uredno. Rečeno mi je da je dojim na 2h, ali su naravno svi oko mene imali drugačije mišljenje. Saslušala sam svakog ali se držala onog što sam ja smatrala ispravnim. Beba je lepo napredovala, a ja sam prešla na dojenje na zahtev kako je ona malo ojačala.
A onda se nešto desilo. Ni sama ne znam tačno šta, imam svoje neke teorije ali da bih o njima pričala moram prvo da ih potvrdim.
Na kraju da li je to i bitno?
Moja priča o prelasku sa dojenja na dohranu je za mene teška. Ja sam neko ko je hteo da doji po svaku cenu. Da, ja sam babica i drugim majkama nikad nisam savetovala da se opterećuju time, daš sve od sebe, potrudiš se, uradiš što je do tebe ali ako nemaš mleka i to je u redu, postoji dohrana. Dece porastu i na AD formuli. Ali sebi, sebi sam nabila prevelika očekivanja i prevelik pritisak.
Počelo je prolivom. Moja beba je dobila proliv. I možda je to u početku bio samo virus, ali ja koja sam se danima budila sa mišlju da li ću imati dovoljno mleka , da li je sita, za mene je proliv bio alarm. Dete će mi dehidrirati. Šta ako ne jede dovoljno?
Uz savet pedijatra, pazila sam na svoju ishranu, izbacila mlečne proizvode, dojila na 3h, uradila kontrolu podoja koja je bila uredna, dete je napredovalo, krvna slika je bila uredna , ukazivala je da je neki virus projurio ništa značajno. Urinokultura i koprokultura uredne. U prvom periodu nije bilo znakova za uzbunu, dete je jelo, nepredovalo, nije imala više od tri tečne stolice koje su bile žute boje, dakle imalo je sadržaj. Ne valja ako ne napreduje, ako ima više od sedam tečnih stolica, ako ima temperaturu, a to ništa nije bio naš slučaj.
Koristile smo probiotik i nadali se da će se stanje popraviti. I jeste. Na kratko. Normalne stolice su se vratile i ja sam pomislila to je to.
Ali sve je to trajalo nedelju i po dana kada se proliv ponovo vratio. Ali ovog puta stolica je bila braon boje. I moja beba taj mesec je napredovala samo 250 grama što je bilo malo.
Uradili smo ponovo urin jer urinarna infekcija može izazvati slabiji napredak beba, ali urin je bio u redu.
Opet kontrola podoja. Ovog puta dočekalo me iznenadjenje. U periodu posle 12h pa sve do uveče podoji su bili slabi. Jedini normalni podoji bili su u toku noći i jutarnji. Beba je u tim periodima bila razdražljivija i dok sam ja mislila da su to samo grčevi i da je boli stomačić od proliva, ispostavilo se da je ipak možda i gladna. Lekar je rekao da ćemo ipak morati da uvedemo AD formulu.

Ceo svet mi se srušio. Bila sam očajna. Imala sam mleka i previše kada sam izašla iz porodilišta, izmuzivala se da ne napravim mastit, a sada nemam dovoljno mleka. Zašto? Šta sam pogrešila?
Posle tri meseca dojenja sam trebala preći na dohranu. Partner je pokušavao da me uteši, sva deca oko nas su skoro porasla na dohrani i zdravi su i pravi. A ja sam samo razmišljala kako sam nesposobna da dojim , kako ću odnegovati dete? Zašto da uvedem dohranu?
Nisam želela nikom da pričam. Upadala sam u neku vrstu depresije. Sve sam obavljala mehanički. Kupila sam kutiju humane. Kada sam posle podoja u dva sata tog 30og decembra dala prvu flašicu dohrane od 60ml svo vreme sam plakala. Držala sam flašicu i davala joj a ja se cela tresla. Pila je. Pokušavala sam da se smirim zbog nje ali nisam mogla da kontrolišem nalet mojih osećanja. Osećala sam se tako poraženo, loše. Kako ću sad ? Do sad je primala antitela, štitila sam je, kako ću sad ? Postala sam još više opsednuta da nam niko ne dodje bolestan slučajno u kuću.
Pokušala sam da povratim mleko, već uveliko sam pila Humanin čaj za dojenje koji je ujedno dobar i za grčeve kod beba, a na to sam dodavala sve što sam čula da može popraviti laktaciju, čaj od piskavice, mlečne proizvode. Pošto sam pre pazila šta jedem zbog njenih grčeva, sada sam počela sve jesti. Prvo bih joj ponudila da siše, pa onda dodavala dohranu a ja bih pokušala da se izmuzem kako bi što više podstakla laktaciju. Gledala sam opsednuto i da li je pravilno držim dok dojim, isprobavala razne položaje. Učinila sam sve što sam znala, umela i čula ali moji pokušaji su bili uzaludni, mleko se još više smanjivalo. A ja sam postajala sve tužnija i tužnija. Osećala sam se poraženo. Na kraju, krajem januara kada su i ti noćni i jutarnji podoji postali loši, kada sam shvatila da samo mučim sebe i bebu, rešila sam da potpuno predjem na dohranu.

Taj poraz sam jako teško prihvatila, ali morala sam. Beba je inače od uvodjenja dohrane nastavila da napredujue, plač i nervoza su nestali, a tako je i proliv nestao.
Sada nakon nekog vremena od svega toga, kada već uveliko jedemo čvrstu hranu i razmišljamo o prelasku na kravlje mleko shvatam kolika sam blesava bila.
Naravno, dojenje je najbolji izbor za vašu bebu i da nema ništa bolje od majčinog mleka, ali kada ga ima u dovoljnim količinama koje su bebi potrebne za normalan rast i razvoj. Ako nemate mleka, to nije ništa poražavajuće iako vam tako deluje. Niste manje dobra majka ako dete ne dojite. Niste manje doba majka ako vam je dojenje preteško i prebolno. Postoji način da dojenje ne bude bolno, postoji način da se održi laktacija, ali nekad zapravo i nema rešenja osim preći na AD formulu.
I to je u redu. Najvažnije je da je beba sita, srećna i zadovoljna. A ti si najbolja mama na svetu ako to pružiš svojoj bebi, pa bilo putem dojke ili putem flašice.
Volite svoje bebe, mazite ih i pazite jer prebrzo rastu.
Za nastavak naše priče, komentarima okoline i kako sam se nosila sa njima pratite naš blog. Uvek tu za vas , vaše @majke_panicarke