Današnje društvo i stil života, potenciraju da se bebama što pre uvedu navike spavanja, između ostalog soba za bebu od samog početka. Sopstvena soba se vidi kao znak da je beba „dobra“, da roditelji sve drže pod kontrolom i funkcionišu savršeno.
Sobice uređene po instagram stilu, svedeno sve na bež i belu boju, minimalistička, sa estetski savršenim detaljima – može biti lepa na slici, ali nije uvek funkcionalna ni stimulativna za bebu. Zašto?Pročitaćete u nekom narednom blogu.

Najvažnije je da beba ima sigurno, mirno i toplo mesto za spavanje blizu roditelja posebno u prvih godinu dana. Nisam ni slutila kako je to imati bebu, pa smo pripremili krevetac, o kome smo dugo maštali, posebnu dečiju sobu u plavim tonovima. U uglu divno smeštenu komodu za presvlačenje. Sve je čekalo našu bebu. A onda to malo predivno biće koje samo par minuta posle porođaja leži na mojim grudima, slatko spava. Pogled mog muža i mene, usmeren ka kolevci pored kreveta, bio je dovoljan da shvatimo, ovo malo biće se već ugnjezdilo pored nas. Došavši kući, spustili smo ga u krevetac, ali on nije bio oduševljen, ruke su njegova mirna luka. Kako je veče odmicalo, odlučili smo da je za nas i njega bolje da popuni mesto između mame i tate u krevetu. U bolnici je spavao pored mene, pa smo se polako već navikli. Taj posebni osećaj leći pored njega, zaspati je nešto najlepše što sam doživela i iznova doživljavam. Čvrsto držim te trenutke svake večeri, jer znam da će brzo odrasti i postati mali dečak, koji će izgovoriti „ja sam veliki i ne spavam više sa mamom i tatom!“ A dok taj trenutak ne dođe, prigrliću ga svake noći čvrsto. Jednom je jedan mudrac rekao, mazite vašu decu kada spavaju, tada ništa ne traže.
Ne plaču, ne zovu, ne grle vas čvrsto oko vrata.
Tada mirno dišu, izgubljeni u snovima – a vi im dajete ljubav tiho, bez reči. I baš tada, u toj tišini, oni najdublje osećaju da su voljeni.
Bez uslova. Bez razloga. Samo zato što postoje. Spavanje u istoj sobi nije samo praktičnost – to je tiha poruka ljubavi. „Tu sam. Čuvam te. Možeš da spavaš mirno.“

Tijanina beba je od samog početka prihvatila krevetac, što je njima dosta značilo, pogotovo što su noći tople u njihovom kraju, da bi izbegli dodatno znojenje bebe i obezbedili joj kvalitetan i miran san, beba je dobila svoj komfor u svom krevetcu pokraj njihovog kreveta. Sve je funkcionisalo, nekoliko meseci, dok mali istraživač nije otkrila da je udobnije između mame i tate. Pa se spavanje u krevetcu svelo na par minuta.
Spavanje sa roditeljima u istoj sobi, svejedno da li u istom krevetu, ili beba u krevetcu pokraj kreveta, može doprineti jačem imunitetu bebe. Bebe imaju manje stresa, oseća sigurno i smireno, a manje stresa znači niži nivo kortizola. Ujedno i mirniji san, a znamo da je dobar san ključan za imunitet. Roditelji se osećaju sigurnije, jer mogu svaku promenu kod bebe, ranije uočiti.
Naše bebe spavaju sa nama u sobi, ali takođe poznajemo i porodice koje praktikuju posebnu sobu za bebu. Bez obzira na to da li zaspi uz vas ili par metara dalje. Svaka porodica ima svoj ritam, svoje potrebe i svoj način kako funkcioniše. Najvažnije je da ste tu kad je bebi potrebno.
Da ste oslušnule svoje dete – i sebe.
I to je snaga. To je majčinstvo.
Nema „pravog“ ili „pogrešnog“ mesta za san, ako ima ljubavi, sigurnosti i bliskosti.
Ako nekamo možemo da vam pomognemo pišite nam, mada ide vam sjajno! Vaše @majke_paničarke