Povodom Međunarodnog dana borbe protiv duvanskog dima, osetile smo potrebu da se oglasimo, mi majke_paničarke nisu ovde da vam držimo predavanja, u moru mnogih na koje ste danas nailazile. Svesni smo toga da konzumiranje duvanskog dima svakako nije dobro za naš organizam, a to posebno važi tokom trudnoće.
O celokupnom negativnom dejstvu možete svuda već pročitati, počevši od kutije cigareta.

Mi smo ovde da podelimo naše priče, priče dva strastvena pušača. Tijana nikada nije bila pristalica istih, dok Ivana i ja smo dugogodišnji pušači pre trudnoće bili. Nisam mogla zamisliti jutro početi bez kafe i cigarete, a pogotovo kada mi društvo pravi preko video poziva moja Ivana. Samo da znate kako prija ta jutarnja kafa sa cigaretama u ruci, raščupane, često umorne od noćnih smena koje su ostale iza nas. Moram priznati da mi nedostaju takvi pozivi, danas je malo drugačije, našim mališanima je interesantnije da mi trčimo za njima sa telefonima u ruci, gde čujemo svaku treću izgovorenu reč, uz dodavanje „pazi“, „polako“! Uživamo i dalje u razgovorima, to je najbitnije!

Da se vratim na temu, oprostite volim pričati.
Dočekati jutro bez više od pet cigareta, izazivalo je strah u meni! Šta ću raditi ako ostanem bez?
Verujem da mnogo vas se susrelo sa takvom situacijom. Uživanje u duvanskom dimu je doprineo moj posao, jer pauze nema baš tako za nepušače, dok pušači odrade posao, i zasluženo izađu i uživaju u toj jednoj cigareti. Uživaju, da, za mene je to bio trenutak mira, moj predah od naporne smene. Mojih pet minuta. Mislila sam da nikada neću se odvojiti od tog dima, često mi se javljala misao:

„Kako ću ja u trudnoći?“

Tog momenta kada sam ugledala te dve crtice, posle saopštavanja predivnih vesti svom mužu, izašla sam na terasu i zapalila cigaretu kao i svakog dana. Tešila sam sebe, u redu je jedna tada, u čemu je razlika, kada sam dan pre sasvim normalno konzumirala skoro celu kutiju cigareta. Gasim cigaretu, i budi se dobro poznati alarm u glavi – ovo više nije samo tvoje telo, odgovorna si za još jedan tek život koji počinje da se razvija. Nekako mi je unutarnji glas govorio da moram prestati, ali kako?

Koliko je loš uticaj na razvoj ploda, ništa manje nije i nagli prekid. Šta ako upadnem u krizu? Kako ću se sa njom nositi?!
Hiljadu pitanja, a na vidiku nema odgovora.
Pogledala sam u fioci, tri kutije su tamo stajale, odlično imam dovoljno. Pomislila sam – možda trebam naprosto zapaliti, svakog puta kada baš imam želju, povući dim ili dva, što mi pušači volimo izgovoriti. Tako sam tog dana pet cigareta zapalila, ubrzo ugasila, prvo pola cigare, a sa svakom sledećom veći deo cigarete je završavao u pepeljari. Prvih nedelju dana je odlično prošlo, dodatna motivacija mi je bilo i krvarenje, o kome možete više pročitati u blogu „Krvarenje u trudnoći“. Slagaću ako kažem da mi nije često dolazila želja, ali sam zato smanjila i kafu – jedna u toku dana. Bilo mi je bitno da imam cigarete u kući, i dalje stoji jedna kutija u fioci. Dešavalo se u prvih tri meseca, da posetim jednu rođaku, koja je strastveni pušač. Ona bi nam skuvala kafu, ja zapalila cigaretu i nakon prvog dima ugasila.
Moju psihu je umirivala činjenica da je jedna rezervna kutija kod nje. U kojoj bi i dalje nedostajale tri cigarete. Ulaskom u drugi trimestar, moja želja se gasila… Više nisam imala potrebu za tim porokom, ubeđivala sam sebe i druge da ću se nakon porođaja vratiti na staro. Što se, naravno, nije dogodilo – jer tada nisam imala vremena ni da dišem, a još manje da uživam u kafi sa cigaretom.

Jako mi je bitno da naglasim – ovo je moja priča.
Nikada nisam osuđivala trudnice koje konzumiraju cigarete. Ko smo mi da osuđujemo? Obujmo tuđe cipele pa ćemo znati zašto!

Da li imate slično ili isto iskustvo?
Bilo bi nam drago da podelite sa nama.
Ako nekako možemo da vam pomognemo – pišite nam,
mada, ide vam sjajno!

Vaše @majke_paničarke