U mirnom popodnevu dok je beba spavala gledala sam tik-tok kada mi je iskočio video sa profila „Mama izdajalica“ gde se pričalo o teorijama dva naučnika dr Lutera Emeta Holta i Džona B Votsona.
Video koji je govorio o tome kako decu trebamo „trenirati“ po ovim naučnicima i kako ih majčina ljubav i pažnja zapravo ugrožava. Verujem da mnogi od vas prate ovaj profil i da ste videli ovaj video. Odmah sam poslala video Maji i Tijani i rekla im moramo pisati o ovome. Istražiću.
Dakle ,dr Luter Emet Holt (1855-1924) je američki pedijatar i autor popularnog priručnika za roditelje „Briga i ishrana dece“ koji je objavljen davne 1894 godine i koji je u to vreme bio jako popularan i praktikovao sa u Americi i Veklikoj Britaniji najviše. Dr Emet Holt je govorio kako su rutina, sterilnost i disciplina bitniji od intuicije i emocionalne topline. Majke nisu trebale da spavaju sa bebama u istoj prostoriji po njemu je to dovodilo do preteranog emotivnog vezivanja i sprečavalo razvoj samostalnosti. Govorio je kako bebu treba staviti u krevetac u odvojenoj sobi od majke svaki put u isto vreme, čak rodirelji ne bi trebali da reaguju ni na detetov plač u toku noći. Njegova teorija je da dete plačom razvija pluća.
Džon B. Votskon (1878-1958) je osnivač bihejviorizma, pravca u psihologiji koji označava važnost spoljašnjih uticaja i učenja kroz ponašanje, a ne unutrašnje emocije. On je bio još strožiji od dr Lutera, on je bebe gledao kao eksperiment. U svojoj knjizi „Psihološka nega odojčadi i dece“ govori kako bebe ne treba maziti,ljubiti,ljuljati, nositi i spavati zajedno sa bebama. Njegova čuvena preporuka je bila da dete treba da se dodiruje samo kad je nužno i eventualno poljubi u čelo pred spavanje. Smatrao je da fizička bliskost izmedju majke i deteta može razviti emotivnu zavisnost i „slab karakter“!?

Ja mislim da sam vam dovoljno rekla ko su ovi….ne znam da li da ih nazovem ljudima?

Godinama su majke nosile, mazile i čuvale svoje bebe dok se nisu pojavila ova DVA MUŠKARCA.
Izvinite dragi muškarci koji ste normalni i normalnog razmišljanja što ispaštate zbog ovakvih.

Ovi priručnici i ovakvo razmišljanje je nastalo u doba industrijske revolucije kada su žene trebale raditi u fabrikama po smenama, a bebe se prilagodjavati tim smenama. Roditeljstvo se svelo na nauku o kontroli. Bez emocija, empatije i ljubavi.

Samo zamišljam generacije deca koja su tako odgajana u šta su porasla.
Verujte mi da u mojoj okolini imam muškarce kojima kada bih ovo ispričala rekli bi : U pravu su ljudi, oni su naučnici. I šta je falilo toj deci? E to je bilo vreme. Ti isti mušksrci opet i smatraju da je ženama mesto u kući za šporetom.

Šta je falilo toj deci? Ljubav i pažnja!!!!
Sama činjenica da ova teorija je daleko od ispravne je da je Džon B. Votson imao četvoro dece od kojih je troje pokušalo da se ubije, a jedno uspelo. Ako je toliko bio u pravu i ako su toliko praktivoli njegove teorije što se nisu zapitali kako je tako omanuo sa svojom decom?

Dobro, tad nije bilo vreme gde su novine prenosile ovakve stvari verovatno,zar ne?

Ali zašto i danas čujemo rečenice poput:

Ne navikavaj dete na ruke, biće razmaženo.
Ne skači odmah kad zaplače razmazićeš dete.
Ostavi dete da plače, tako razvija pluća.
Nemoj mnogo da maziš dete razmazićeš ga/je.

Ovo su rečenice na koje toliko poludim kad ih čujem da mi dodje da pošteno lupim šamar osobi koja mi je upućuje!

Sad mi je jasno odakle potiču, ali da li je moguće da me neko savetuje da vaspivam dete po teoriji koja je važila pre sto godina?

Zašto ljubav, pažnja, maženje nužno znači da ćemo razmaziti decu?
Zašto reagovanje na njihove potrebe ( a bebe svoje potrebe izražavaju plačom jer drugačije ne znaju dok ne progovore) nužno znači da ćemo od njih napraviti decu koja nisu samostalna?

Kada sa nekim razgovaram o ovome dobijem rečenice poput:

Videćeš popeće ti se na glavu.
Vrištaće ti i biti bezobrazna.

Zar zaista mislite da ćete prutem,šamarom rešiti problem? Zar se strahom vaspitavaju deca? I kako mislite da će se to odraziti na njih i kako će vam se vratiti?

To nam i plasiraju kroz medije. Viku,histeriju, svadju i nasilje.
I posle se pitamo šta nam se dešava sa društvom.

Zamislite da ležite bolesni i nepokretni u krevetu. I da zatražite od vaše porodice čašu vode jer ste žedni. Ili nešto da pojedete jer ste gladni. I niko vas ne čuje. Nakon deset minuta ponovite upit. Niko vas ne čuje. Zatražite ponovo i ponovo i ponovo i niko vas ne čuje i ne obraća pažnju. Hladno vam je. Zatražite ćebe da se utoplite. Ne možete ustati, bolesni ste i nepokretni. Niko ne obraća pažnju na vaš upit. Ide vam se u wc, niko vas ne čuje. Dosadno vam je, upalili bi ste tv ali daljinski upravljač je na stolu, a vi ne možete da ustanete. Zatražite od vaše porodice da vam doda, niko na vas ne obraća pažnju. Želite sa nekim pričati, reći šta vas muči i koliko vam teško jer ne možete ustati na svoje noge i služiti se, nemate sa kim, niko vas ne čuje, ne obraća pažnju jer ako vam se previše posvete razmaziće vas, mislićete da se ceo svet okreće oko vas i da non stop treba da vas neko služi, mislićete da možete da zahtevate nešto na svakih pet minuta i onda neće moći da funkcionišu od vas, neće moći da odmaraju.

Lepo? Tako treba da se ponaša?
E to vi tražite od majki kada im kažete
“ Pusti ga/je neka plače“ ili “ Nemoj da je navikneš na ruke“.

Tražite da ne navikavamo decu na ljubav, pažnju, razumevanje, prisutnost. I to nazivate normalnim vaspitanjem.

Deca nisu roboti, već bića sa emocijama. Ako na nas nisu obraćali pažnju, ako su nas zanemarivali, ostavljali uplakane, ne znači da je to ispravno. Zapitajte se šta vam zaista fali i kako je to uticalo na vas. Mi znamo šta je nama nedostajalo i koje greške naših roditelja nećemo ponavljati.

Verujemo da su sve radili iz dobre namere, verujemo da su možda i pali pod uticaj starijih, koju su govorili „to tako treba, i mi smo tako“.
Ali sada u 21 veku, sa tolikom dostupnošću informacija oko nas, red je da iskoristimo to na pravilan način.

Prekinimo niz.

Promenimo nešto.

Možda ni to neće dati najbolje rezultate, ali sigurno će dati bolje nego one po kojima se sto godina vodimo da decu trebamo trenirati da spavaju sama, da ne plaču i slično.

Mazite i volite svoje bebe, igrajte se sa njima i kroz igru učite i vi i bebe, ljuljajte se dok se uspavljujete, pričajte i čitajte i pevajte vašoj deci, posvetite im svu pažnju ovog sveta jednog dana videćete rezultate. Ono što vi radite, radiće i vaša deca, ono što ste vi biće i vaša deca.

Tu smo za sva vaša pitanja, mada ide vam sjajno, vaše @majke_panicarke