Postoji taj trenutak kada dete prvi put krene da puzi… Iako je to samo nekoliko pokreta unapred, za majku je to čitav svet emocija ponosa, straha, nežnosti, i tihe brige.
Nekako sa iščekivanjem čekamo taj trenutak, zabrinute kada će se dogoditi?
Pogotovo kada slušamo razna iskutva, nekome je dete sa pet meseci propuzalo, dok neko i sa deset meseci. Nemamo dva ista prsta na ruci, pa tako ni dva ista deteta. Ali objasnimo to majci koja se prvi put susreće sa ovom situacijom. U većini slučaja bude majci usmereno pitanje „ Zar još nije propuzao/la?“

Volela bih znati šta je cilj postavljanja takvog pitanja?
A da nije izazivanje brige majčinom srcu.

Nekako u našoj porodici su bebe bile napredne po njihovim iskustvima, ne libeći se nikako to u razgovoru potencirati, jer moje dete sa osam meseci tek počinje da puzi, dok su iz njihovih iskustava deca sa osam meseci hodala.
Drage moje, ako prolazite kroz ovakve situacije, da vam kažemo da se ne nervirate, ne verujem da će vam ublažiti brigu. Ali zato ćemo vam fokus skrenuti na sve ono što beba treba savladati da bi došlo do samog čina puzanja.

Počnite sa tummy time (vreme provedeno na stomaku), jer kontrola glave i vrata je jako bitna. Neka to u početku bude par sekundi pa minut, i postepeno produžite vreme provedeno na stomaku. Ivana i ja delimo slično iskustvo, u početku se njeno i moje dete jako plašili ležati na stomaku. Da je znao svaki pokušaj završiti izraženijim plačom. Naravno to se vremenom promenilo, tu je već prostirka sa raznim dečijim motivama na podu doprinela. Moram priznati da sam usvojila savet jedne drugarice, koji nam je pomogao da prihvatimo ležanje na stomaku. U toku dnevnog spavanja sam dete položila na stomaku, tako da prilikom budjenja bio je „ primoran“ podići glavu, pa kasnije i ceo gornji deo tela.

A da bi došlo do podizanja celog gornjeg dela tela, prvo je neophodno naučiti kako da se oslanja na podlaktice u ležećem položaju, zatim sledi podizanje na dlanove, sa ispravljenim rukama sa osloncem na šakama.
Možete li zamisliti koliki trud i napor mišića je uložen da se savlada ova tehnika.
Sada možemo preći na ledja i donji deo tela, od velikog značaja jeste vežbe okretanja, ako se vaša beba boji na čvrstoj podlozi, za početak neka to bude na krevetu uz vaš nadzor, motivirajte je igračkicama ili ogledalom postavljenim ispred nje. Tek kada budete sigurni da se beba oseća sigurnije pokušajte isto to na čvrstoj podlozi.

Da bi puzala, beba mora da uskladi pokrete suprotne ruke i noge,to zahteva rad obe strane mozga važna vežba za kasnije veštine poput čitanja i pisanja. Nama su pomogle vežbe sa you tube-a, imate razne na temu puzanja.

Korak po korak stigli smo i do prebacivanja težine sa jednog dela tela na drugi, neka to u početku bude uz roditeljsku pomoć, pridržavanje bebe u četvoronoškom položaju tela, sa pokretanjem napred i nazad. Vaša beba će brzo savladati ovu veštinu, pogotovo kada se ispred nje nalazi omiljena igračka koja će probuditi motivaciju za pokretom napred.

I eto ga… prvi pokret puzanja..

Kako će dete puzati u početku,dok ne dodji do pravog stila puzanja, može biti vojnički, pa puzanje unazad, puzanje sa guzom (beba sedi i koristi ruke i ponekad nogu da se odguruje i klizi unazad ili u stranu), asimetrično puzanje (sa osloncem na jednoj nozi) ili kraba puzanje( bočno puzanje)

Uz dovoljno pokreta i vežbe dete će doći do pravog načina puzanja. A mi smo tu da prigrlimo ove trenutke jer vreme leti.
Želim nam svima da se manje brinemo, a da uživamo u ovim danima kada pratimo razvoj naših mališana.

Kao što rekoh, mi smo sa osam meseci počeli sa puzanjem, dok sa sedam meseci je samostalno sedeo, puzanje naučili uz uspone i padove, sa devet meseci nismo ga mogli stići, obožavao je brzo puzati što je pratilo česta proklizavanja sa povredama. Nekako uvek se dešavalo da prva na udaru bude brada, koja je pratila ugriz usana. Ne znam koliko puta smo pretrnuli od straha, podižući ga sa krvavim usnama. Sreća pa su zubići prilikom pada ostajali na mestu.

Ivanina ćerkica je sa sedam i po meseci počela da puzi kao vojnik. Negde pred osam meseci je jednostavno počela da puzi pravilno. Ivana nije radila nikakve vežbe sa njom što se puzanja tiče, jednostavno je pustila da se dete razvija i pratila. Pitala se koliko će dugo da se vuče tako kao vojnik ali je nije forsirala. Dok jednog dana dok su sedeli u dnevnoj sobi njen muž i ona, a ćerkica se igrala ispred svog šatora, Ivana je pošla nešto napolje a njena ćerkica je pojurila za njom kao metak pravilno puzeći dok je ponosni tata uzvuknuo „ona puzi , ona puzi“. I tako je krenula njihova avantura i više nigde bez ćerke, jer ona sad svuda može da stigne. 😇

Tijanina ćerkica počela tako što se u početku odguravala, stalno se po podlozi gurala unazad. Prve znake puzanja je primetila kod njenog deteta sa nekih sedam meseci jako malo, dosta trapavo. Odgurnula bi se prema napred i pala tako da se pruži koliko je široka i dugacka, kao što Tijana zna reći.😁 Danima je svaki put bila sve bolja i bolja , stabilnija. Dok je sa osam meseci već uveliko mogla lepo da puzi. Sad je više ne mogu uhvatiti, a kako li će biti kada bude prohodala, pita se naša Tijana, a ja ću ih držati u neizvesnosti, dok ne stignu do te faze .🙈😁

Neka deca preskoče veštinu puzanja, a mi ćemo reći da posetite lekara kada dete ne pokazuje znakove puzanja do desetog meseca, ne okreće se, ne podiže na ruke. Ne može da održi ravnotežu, koristi isključivo jednu stranu tela. Nema motorike, izostaju pokreti mogu. Tada se obratite pedijatru, koji može adekvatan savet vama dati.

Kakva iskustva vi imate u propuzavanje vaših mališana?
Da li ste brinule, ili ste bez stresa prošle taj proces razvoja?
Pišite nam, mada ide vam sjajno vaše @majkepanicarke