Drage naše mame, sećate li se ove pesmice?

Septembar nam se bliži, a sa njim i povratak u školske klupe. Neki će ove godine prvi put zakoračiti u školu i krenuti u svoju novu avanturu, sa malo više odgovornosti nego u vrtiću.

Kao i uvek tu smo da sa vama podelimo naše znanje, mišljenje, stavove i iskustvo. Tu smo da vas podržimo i olakšamo svaki period.
Kao što već možda znate, naša deca su još uvek premala za ovakav izazov, ali verujemo da će se sedam godina okrenuti u jednom dahu. Do tada uživaćemo u svakoj sekundi, jer oni zaista prebrzo rastu. 😇

U dogovoru sa Majom i Tijanom, došle smo do zaključka da iskustvo ne treba da izostane. Zato, po prvi put, imamo gosta na našem blogu.

Ona je mama dvojice dečaka, stariji sin ide u 4 razred osnovne škole, a mladji u vrtić. Ona je divna žena, majka, ćerka, prijateljica. A sad pazite ovaj niz slučajnosti, pored toga što je rodjaka mom mužu, komšinica , prijateljica, ona se zove isto kao i ja – Ivana. To nije sve. Ona je takodje devica u horoskopu, kao i ja. 😇

Tako da ne brinite, dobićete iskustvo, mišljenje i stav kao da sam ga ja pisala i doživela. 😇

Ovom prilikom bih joj se zahvalila što je izdvojila svoje vreme da mi odgovori na pitanja i podeli sa nama svoje iskustvo. ♥️

• Vratiću te par godina unazad, tačnije na polazak u prvi razred. Kako si se osećala kada ti je stariji sin polazio u prvi razred?

Ivana: Bila sam u isto vreme i ponosna, srećna i uplašena. I uzbudjena. Do juče je bio moj mali dečak, a sada polazi u školu. Vreme brzo leti. Još sam tada bila trudna sa mladjim sinom, bila sam u osmom mesecu trudnoće, tako da je to bio pravi rolerkoster emocija.

• Možemo zamisliti koja je smena osećanja bila u tom trenutku pojačana hormonima u trudnoći. Kako se tata ponašao, da li si prenela nervozu i na njega?

Ivana: Ne, tata je bio skroz opušten što se toga tiče. On nas je nasmejavao i opuštao i bio ogromna podrška i oslonac.

• A budući djak prvak, da li se radovao školi ili je bio upućen šta ga čeka pa se i nije toliko radovao?

Ivana: Moj prvenac je bio upoznat šta ga čeka pa nije bio uplašen, ali i te kako je bio uzbudjen. Bez obzira što je bio upoznat šta ga čeka, mislim da u početku nije mogao da shvati da je to ozbiljnija priča u odnosu na dane u vrtiću.

• Verujemo da nije bilo lako kada je shvatio da škola donosi i neke obaveze za razliku od vrtića. 😇 Sećam se da sam ja jedva čekala da podjem u školu ali posle par dana mi je dosadilo 🙈 Da li si se oko nečega brinula vezano za polazak u školu i šta je to bilo?

Ivana: Plašila sam se naravno i to oko više stvari. Prvenstveno kako će se uklopiti, da li će uspeti da se izbori jer je jako stidljiv i povučen. Plašila sam se i maltretiranja od strane starijih djaka,ali se on uspešno izborio sa svime. 💪🏼🩵

• Sve mame se plaše oko istih stvari, zar ne? To je sasvim normalno i prirodno. Jedna je majka! Kako ste se spremili za polazak u školu?

Ivana: Prvenstveno svu zahvlanost oko pripreme za prvi razred koja je tekla savršeno,dugujemo vaspitačicama. Divne žene koje su na pravi način decu pripremile za novo životno poglavlje bez straha i napetosti. Tu su bile i za nas roditelje u svakom trenutku. Onda zahvalnost i učiteljici koja ih je divno prihvatila,prvenstveno kao čovek a potom i kao pedagog.U dogovoru sa njom pripremili smo osnovne stvari za početak, kao što su par sveski, pribor za pisanje i crtanje (obicna olovka, naliv pero, gumica, rezač ,brisač,bojice). Sve ostalo smo dokupili naknadno. Sa uzivanjem je odabrao svoj prvi ranac sa simbolima omiljenog kluba CRVENA ZVEZDA. 🥰

• Divno! Jako je lepo što ste mu dozvolili da učestvuje u kupovini ranca i pribor, verujemo da to dodatno može motivisati decu. Zanima nas, sada kada si sve to već prošla sa starijim sinom, da li ćeš nešto promeniti kad mladji bude polazio u školu i šta?

Ivana: Mislim da ću se truditi da ne budem toliko uplašena kao sa starijim sinom. Sada ipak imam iskustva, a i mladji sin mi je sam po sebi totalno drugačiji od brata.

• Vreme brzo leti. Sada djak prvak o kome govorimo polazi u četvrti razred, je l’ tako? Kako se sada pripremate?

Ivana: Da, on sada krece u četvrti razred (nisi pogresila strina).
E sada smo već uvežbani. Upravo olekujemo paket koji smo poručili iz Kengur knjižare. Sednemo i odaberemo online šta nam je potrebno i fino stigne na kućnu adresu. Obnavljanje gradiva je krenulo, čisto da se ne zaboravi. Lektire su već pročitane i može da se uživa do kraja raspusta.

• Vau, kod tebe se zna red i disciplina. Svaka čast. Tvoj način vaspitavanja me podseća na moj kad sam bila mala. Baka me je isto učila da pročitam lektiru za vreme letnjeg raspusta. I za kraj, imaš li nešto da poručiš našim majkama koje ove godine zajedno sa decom kreću u školu?

Ivana: Drage mame, kako prvaka tako i ostalih djaka, ne sekirajte se i nemojte biti uplašene, naša deca zaista znaju kako da se izbore za sebe što u školi, što van nje. Budite im podrška ali nikako neko ko radi domaći zadatak umesto njih. Neka vam deca veruju, neka pričaju o doživljajima u skoli.

Ovo su bile reči takodje jedne od nas. Prenele smo vam od reči do reči.
Svako novo poglavlje naše dece je za nas jako emotivno. Koliko god da smo presrećne i zahvalne dragom Bogu što nam deca rastu, što su živa i zdrava i napreduju, opet smo jako emotivne koliko brzo zapravo rastu i beže nam iz zagrljaja. Bojimo se za njih kako će se snaći u novom okruženju, kako će odreagovari na obaveze, na društvo. Posebno u današnje vreme.

Ono što mi majke paničarke smatramo ključnim jeste poverenje. Izgradite jedan pravilan, zdrav odnos sa detetom, pun poverenja i ništa ne brinite. Deca su snalažljiva više nego što mislimo.

Jako smo uzbudjene zbog svih vas koje ćete prvog septembra ispratiti svoje mališane u novu školsku godinu. Očekujemo da nam pišete vaše utiske i emocije.

Ukoliko imate neka pitanja, tu smo za vas, vaše @majke_paničarke