Od kako smo saznali za trudnoću, uveli smo rutinu pevanja pesmica. Ne mogu reći da je reč o posebnim dečijim pesmama, ali se možemo pohvaliti da se rodjenjem našeg deteta, naš repertoar pesmica ubrzo proširio.
Prvih dva meseca, znala se provući ponekq pesmica, dok jednog dana, naše dete nije bilo jako nervozno, praćeno skokom u razvoju, pomislila sam, mozda će ga pesma umiriti. obično smo pevali samo uveče pred spavanje „ Mama voli bebu“ i našu izvedbu „ Nuna nana“. Sećam se on leži u svom krevetcu, onom slatkom okruglog oblika, koji je mama vukla doslovno svuda po stanu, kao i tada na hodniku, dok sam pokušavala ispeglati veš, koji naravno stoji već nedelju dana na listi obaveza. Mada sa ove tačke gledišta , shvatam da se moglo tada preživeti bez ispeglanih peškira, ili majica koje se nosile po kući. Da se vratim na umirivanje pesmicama, otvaram YouTube, logičan sled dogodjaja je ukucati naziv pesme.. hmmm
Da li se opredeliti za dobro poznate dečije pesmice koje su obeležile naše detinjstvo, ili dati šansu novijim verzijama. Dok sam birala izmedju dobro poznatih pesama, naišla sam na projekat „Zvezde pevaju čaroliju“. Malo je reći da smo beban i ja bili oduševljeni, kako su se pesme nizale, tako su tekstovi ostajali u mislima. On je divno reagovao na muziku, mislim da je ovo naša nova rutina.. o daa , koja traje i dalje..

Kako sam po prirodi jako komunikativna i velika pričalica… ipak mi je bilo suludu i moram priznati pomalo čudno, da u toku naših šetnji pričam svojoj bebi „Evo bebo sada prolazimo pored maslačka, on je žute boje, visine oko 10cm, preživeće ako ga ne pokose već sledećeg dana“ ili „ Draga bebo prolazimo pored betonske ograde, gde se nalaze najmanje desetak guštera, ne brini mali su i bezopasni, samo uživaju u sunčevim zracima“.
Razumete šta želim reći, znam da mnogi takav razgovor sa bebom preporučuju. Ako vi možete, i ide vam odlično, samo nastavite, ja iskreno nisam mogla. Zato sam odlučila svojoj bebo pevati, u početku su to bile samo pet pesmica koje sam iznova pevala, zatim smo dodali još par. On je uživao, i sa osmehom tokom šetnje svakoga dana zaspao uz moje pevanje. Koliko god da nam je dan bio izazovan, sve je prolazilo u našem ritualu, šetnja, pesma i mi.
Meseci su se nizali a mi nismo ni stizali sve pesme tokom šetnje svakoga dana otpevati, jer je broj dostigao oko četrdesetak pesama, tako da smo ih morali podeliti u dva dana, i tako ponavljali iz dana u dan, meseca u mesec, i prodje naša prva godinica. To nas nije omelo, već je bio trenutak uvesti recitacije praćene pokretima tela. Što je postalo dodatno zanimljivo, kako za naše dete, tako i za nas.
Neosporivo je da je naše dete nasledilo talenat od svog tate, tačnije sluh za muziku, pravi mali veseljak, koji pored dečijih pesama , voli i narodnu muziku. Onog trenutka kada čuje muziku, male ručice su gore.
Sada kada ima godinu i po, primećujemo da sam dodaje reči koje su pevane u pesmicama, i tako spaja, kao što je na primer , kada izgovara „Kiša pada“ dodaje iz pesmice „ Kap po kap“.
Ili kada vidi pčelu, dodaje „ Meda boc boc“.
Iznedjujuće mi je kako je počeo povezivati, vidim da su pesmice podstakle razvoj govora. Što me čini srećnom.
Izmedju ostalog ako ste čitale naše blogove o putovanjima, verovatno ste naišle na detalj da su nam pesmice velika pomoć u toku voznje.

Sećam se jednog tmurnog jesenjeg dana, izašli smo u šetnju, ali sam odlučila skrenuti na drugu stranu, i ići ulicom kojom retko prolazimo, gurala sam kolica, i pevala bebanu, koji je tada imao malo više od pola godine. Moju izvedbu pesme „ Pilići patofnice“ prekinuo je glas jedne starije dame, koja nam se približila. Prvi put sam je srela u životu, rekla je „ Divno je videti mamu koja peva svom detetu, obično nailazim na mame koje imaju slišalice dok guraju kolica.“ zahvalila sam se na divnim rečima. Rekla mi je da je profesor u penziji, koja drži časove maternjeg jezika, razočarana koliko deca ne vole čitati u današnje vreme.

U proteklih par dana, izašli su mi par videa, u kojima se analiziraju reči dečijih pesama, što starijih, tako isto i novije generacije. Da li će stvarno ostaviti trag na detetov razvoj i odrastanje, bubamarac koji ljubi par bubamara, dok ne nadje svoju?

Imam utisak da što više analiza o roditeljstvu, o tome šta je pravilno a šta ne, zapravo nam odvlači fokus od onoga što je najbitnije, a to je pružanje ljubavi detetu i sposobnosti da pratite vaše dete, i radite ono što vi mislite da je u redu za vas i vaše dete.

Ne znam koliko sam pitanja dobila poput „Još uvek niste kupili Toniebox i njihove figurice?“ , ne nismo i ne vidim poentu toga. Iako me svi ubedjuju da je to odlična stvar, dete samo sebi može menjati i pustiti muziku. Zamislite može detetu pričati priču. Divno, ali ja sam za staromodnu verziju, mi ćemo dalje zajedno pevati, čitati, igrati i plesati.

U narednom periodu sledi nam odvikanje od pelena, poučena iskustvima drugih mama, nadam se da ćemo se i mi uz pomoć pesmica odviknuti. Ali do tada uživajte u pevanju pesmica sa vašim mališanima, podelite sa nama koja je omiljena pesmica u vašem domu?
I ne zaboravite da čitate naše blogove.

Vaše @majkepaničarke