„ I bolje što je muško, ja imam tri ćerke i sve sam ih isto vaspitala ali žensko je večito osudjeno da drži krpu i oklagiju u ruke i da se muči.“
Izjava koju sam nedavno čula od jedne majke kao što možete zaključiti tri ćerke, meni koja imam ćerku na vest da će treća osoba dobiti sina.
Nekada su se radovali svi muškom detetu jer kad rodiš muško to je to, rodio se naslednik. Ima i dalje takvih mišljenika, ali nećemo sada o njima. Sad ćemo o ovim novim, modernim koji misle da ako rodiš žensko dete rodila si je da se muči ceo život i kako je onda bolje roditi muško.
Kroz ceo moj dosadašnji ŽENSKI život od 30 leta, ni jedne mili sekunde nisam zažalila što sam žensko. Šta zapravo znači mučiti se?
Kad govorimo o nekom mučenju kroz život, mislim da tu nisu poštedjeni ni muškarci, ni žene. Jer kad uzmem u obzir samo priču mog partnera koga život nije mazio i pazio, koji se stvarno i kroz detinjstvo i kasnije namučio, onda ne možemo da kažemo da život bira i da gore prolaze ženska deca, nego muška.
Da, žensko sam, imam menstrualni ciklus svakog meseca, obilan i bolan pa i u tim trenutcima nisam poželela biti muško, ni onim kada sam posle carskog bila u agoniji bola nakon budjenja i izvodjenja iz sale. Ni tada nisam pomislila „eh da sam muško da ne moram da prolazim kroz to već da samo primim srećne vesti i slavim“. Naprotiv osećala sam se najmoćnije na ovom svetu, moćnije i od Julija Cezara kada je osvajao sve one teritorije, jer moje je telo bilo dom jednom životu, moje je telo štitilo jedan život dok se stvarao i ja sam rodila taj život i nastavljam da negujem i pazim i pripremam za život.
Žena nije samo osoba koja će držati nekakvu krpu i oklagiju i non stop čistiti i kuvati. Žena nije osudjena rodjenjem da bude ničija služavka. To je vi tako učite. I ako u nekom trenutku ne uspe da se otrgne tom uverenju to će i biti.

Na ovu izjavu sam dala jasan odgovor bez pardona a on je glasio:
Zašto tako? Ja ću moju ćerku naravno naučiti svemu, a isto tako da sutradan dragi Bog reši da mi podari i sina isto ću ga naučiti. Moj sin će podjenako znati da kuva i sredjuje kuću i brine o sebi isto kao i ćerka.
I stojim čvrsto iza tog odgovora.
Manite me tih priča kako žensko mora, žensko treba ovo ili ono.
Ko ste vi da odredjujete nečiju sudbinu?

U mom domu vlada jedno pravilo. Oboje živimo u ovoj kući i oboje smo roditelji našeg deteta. Šta to znači?
I muž će spremiti večeru ako je ceo dan bio kući i nije radio ništa, a ja ceo dan provela na poslu. To nije sramota i to nije samo moj posao. Tako me je nebrojeno mnogo puta nakon smene od 12h dočekala večera na stolu – ili je spremio nešto sam ili podgrejao jelo koje sam prethodni dan ja spremala i postavio sto, apsolutno je nebitno, nije ostavio da ja to uradim jer sam ja žesnko, već je on to za nas uradio. Ili me je nakon noćne smene i nakon što sam odspavala dočekala skuvana kafa. Isto tako kada je on van kuće ceo dan, a ja kući ja sam nahranila kučiće i golubove koji su inače njegov hobi bez ikakvog problema, pored čišćenja kuće i spremanja ručka. Sada kada sam ja na porodiljskom i ne radim, a on je po ceo dan u svojoj radionici gde radi, normalno ja ću spremiti ručak, počistiti, a od njega očekivati samo da eto svoje stvari ostavlja na svoje mesto. I da apsolutno je normalno da kad ne radi pričuva dete kako bih ja odmorila, a ne samo kako bih nešto završila.
On nije rastao u takvoj porodici, ali Bogu hvala on je uvideo šta je loše u njegovoj porodici i nije želeo da to prenosi u svoju. Takodje uz razgovor smo rešili šta je dobro, a šta ne i dogovorili se kako ćemo funkcionisati i kako ćemo našu decu vaspitavati.
Zato kod nas važi pravilo koje je isto i za muško i za žensko dete. Decu ćemo vaspitati da budu dobri ljudi, da imaju empatiju i poštuju svakog, vaspitavaćemo ih u duhu pravoslavlja, naučićemo ih da cene sebe pre svega, a onda i druge, da poštuju različitost. naučićemo ih da znaju SVE što je potrebno za život bez obzira na pol. Tako da će naša ćerka da učiti da čisti kuću i kuva, ali naučiće i da zameni sijalicu, promeni točak na autu, iscepa drva za vatru, zavije šraf. A takodje ako budemo imali sina pored svih tih „muških „ poslova naučićemo ga i da zna da skuva ručak, i da prebriše prašinu, usisa i ostavlja stvari na svoje mesto i stavi veš da se pere.
Ako tako vaspitavate decu, osposobičete ih za život i razne situacije, jer mi nikad ne znamo gde će nam deca završiti, a i niko se neće „mučiti“.
Ovde spominjem sebe i svog partnera, jer sad pričam o svom doživljaju ovog komentara. Ali isti stav dele i Tijana i Maja. Maja je svom detetu kupila igračkice voća i povrća i tih kuhinjskih stvari i njen sin sa njom već uveliko kuva. Doduše sad je trenutno u fazi da jede brašno i ulje i širi brašno na sve strane, ali mi verujemo da ćemo uskoro probati njegovu prvu pogaču.

A kad smo kod mišljenika da žensko dete ne može biti naslednik i ne produžava svoje stablo. Zakon vam danas može pokazati kako ženska deca ne nasledjuju ništa, jer se sve ravnopravno deli ukoliko se neka strana ne odrekne u korist druge. A što se tiče stabla, nisam je ni rodila da bude stablo, ona je moj koren. Stablo često poseču i ode u vatru, a koren ostaje.
Zapamtite, ta ženska deca vama radjaju te vaše naslednike. I bez žene ne bi ste mogli imati ni to muško, a ni žensko dete.
Dete je najbitnije da bude živo i zdravo, a pol je apsolutno nebitan!
Znam, svi mi to mislimo, ali ipak i dalje tu i tamo čujem „ Bolje da je muško“ ili „Muško je muško“. Zato neka ovaj blog bude podsetnik da je dete najveća sreća i radost u jednoj porodici bilo muško ili žensko i da je najbitnije zaista da bude živo i zdravo, a od roditelja isključivo zavisi kako će biti vaspitano i kakva će mu uverenja biti nametnuta.
Pišite nam vaša mišljenja i komentare koje ste vi dobijale na ovu temu. Uvek uz vas vaše @majke_panicarke