Upravo sam otvorila paket sa Amazona koji me je čekao ispred vrata stana. Naručila sam dekoraciju za svoju rođendansku tortu, nadam se da ne kasnim. Da, to tek radim sada, za svoj 31. rođendan.

Kako su se godine nizale, nikada nisam doživela onaj specifični osećaj uzbuđenja zbog rođendana. Kraičkom oka posmatrala sam ljude oko sebe koji svoj dan slave punim plućima. Zašto je to tako? Zašto se moj rođendan, i u detinjstvu i kasnije, uvek posmatrao kao sasvim običan dan? To su pitanja na koja verovatno nikada neću naći odgovor.

Prošle godine dobila sam iznenađenje od brata i snajke nešto što nikada neću zaboraviti. Pogledala sam njih, pogledala svoje dete i tada sebi obećala da ću svaki sledeći rođendan slaviti onako kako bih volela da i moje dete jednog dana bude srećno na svoj rođendan. 

Za moje roditelje rođendan je zaista bio sasvim običan dan. Gledajući to iz godine u godinu, nesvesno sam usvojila uverenje da tako treba. Ali sada više nisam odgovorna samo za svoj život, već i za život svog mališana. Ja sam mu primer i uzor naravno, podjednako  kao i tata.

Roditeljstvo je, baš kao i učiteljica života, ono što dođe kada smo spremni da učimo. Moj učitelj života pojavio se onda kada sam morala da napravim prekretnicu da se okrenem sebi, da rastem, da budem bolja verzija sebe. Zbog njega. Zbog mog deteta. 

Sada, kada sam majka, shvatam koliko se sve promenilo. Više ne donosim odluke samo zbog sebe, sada svaka moja odluka ima odraz u njegovom svetu. Od najbanalnijih sitnica, poput toga kako reagujem kada nešto ne ide po planu, pa do toga kako pokazujem radost, zahvalnost ili strah. On upija sve. I upravo zato, učim da budem svesnija, mirnija, nežnija. Da li pravim i greške? Naravno iz dana u dan.. Samo pitajte Ivanu i Tijanu koliko puta su me saslušale i savetovale🙈

Svesna sam da sve što mene dotiče, na neki način dotiče i moje dete. Zato sam počela pažljivije da biram ljude oko sebe, reči koje slušam i energiju koju primam. Naučila sam da ne trošim energiju na odnose u kojima sam bila spuštana ili u kojima je moja majčinska uloga bila umanjena podrugljivim komentarima. Takve sam odnose pustila, bez gorčine. Umesto toga, okrenula sam se onima koji su zaista bili tu,  koji su pružili ruku, osmeh, razumevanje. Jer sada, više nego ikad, znam da će ti ljudi biti deo sveta mog deteta. Naša porodica, prijatelji i rodbina.

Koliko svakodnevni život majke zna da iscrpi energiju toliko jedan mali zagrljaj ume da je vrati, i to duplo više. U prvoj godini majčinstva mislila sam: „Eto, to je to krug u kojem ćemo se vrteti.“ Ali ubrzo sam shvatila da majčinstvo nije krug, već put. Put koji nas svakog dana uči strpljenju, snazi i ljubavi. I negde na tom putu, pronašla sam novu motivaciju da koračam dalje, da ostvarujem ciljeve, da rastem. Da svom detetu pokažem kako se osvajaju novi snovi. Sada, kad sam zakoračila u tridesete, nekako drugačije gledam na život. Ne jurim više trenutke, učim da ih živim.

Cenim male stvari, tišinu posle smeha, miris jutarnje kafe, detetov osmeh koji me podseća koliko je sve prolazno, a opet dragoceno.

Tridesete su mi donele mir, zahvalnost i spoznaju da svaki dan ima vrednost ako mu to dozvolimo.

Kako vi proslavljate vaše rodjendane, ili bolje rečeno kako ste pre dece i sada kada imate vaše mališane pokraj vas?

Vaše @majkepanicarke