Da li ste vi spavali kad i vaša beba? Znate ono kad svi kažu: “Spavaj kad i beba!” A ti jednostavno ne možeš da spavaš. Imaš hiljadu stvari na umu, hiljadu obaveza. Sve je nekako u haosu: stan prašnjav (ili ti se samo čini da jeste, ali te svejedno nervira 😁), sudovi neoprani, veš čeka… Ma mogla bi tri mašine da upališ! Da ne nabrajamo dalje, znate već i sami. Ali, nekako je najljepši osjećaj onaj trenutak kad uspavaš bebu bilo da ti za to treba par minuta, pola sata ili nekad i duže. Kad je polako spuštaš u krevet, pa gledaš hoće li se trznuti i zaplakati ili će nastaviti da spava. I onda, kad je spustiš, vidiš da mirno diše, ne pomjera se, spava spokojno… I ti u sebi pomisliš: „Jao, divno! Sloboda!“ 😁 E pa, glavno pitanje je uvijek tu: „Koliko će ova sloboda da traje?“ 😅

Ja sam, recimo, čim bih je uspavala, prvo pokušavala da odradim sve što pravi najmanje buke. Zatim bih kuhala ručak, sklanjala suđe i sređivala sve ostalo po kući. Usisavala sam uglavnom dok je bila budna, jer sam uvijek nekako brinula da se ne uplaši zvuka usisivača. Ali da se ne lažemo, prvi mjesec nisam mnogo radila po kući. Gledala sam da svaki minut dok ona spava – odmaram. Nisam spavala, ali sam odmarala. Imala sam carski rez, rana me je boljela, osjećala sam se iscrpljeno, pogotovo jer mi je nivo gvožđa opao. Taj umor se nekako uvukao u svaki dio dana. Uz to, dok sam se usklađivala s dojenjem i dok smo se nas dvije povezivale, taj prvi mjesec mi je bio prilično izazovan. I zato sam dala sebi prostora da se naviknem, priviknem i prihvatim novu ulogu mame. I to je skroz u redu!

Ranije su mame imale više pomoći u kući, pa je mama mogla da se posveti samo bebi. Danas su roditelji većinom prepušteni sami sebi što ima i prednosti i mana. Prednost je ta što nam niko ne može govoriti šta i kako. U smislu da smo mi dovoljni svojoj bebi i da mi najbolje znamo šta je njoj potrebno. Ne treba nam niko da nam stalno govori šta “treba”, a šta “ne treba”! Hoću reći svaki savjet je dobrodošao, ali mama će odlučiti hoće li ga prihvatiti ili ne. Mana je ta što je danas sve na mami — i beba, i kuća, i tata, i drugo dijete, i ko zna šta još! Mama se pogubi i više ne zna đe udara, a na kraju dana nema vremena za sebe. Kad bi se poslovi podijelili i svako radio svoj dio, bilo bi divno. Uvijek pričam i naglašavam da tate moraju pomagati mamama, kako bi ona uspjela sve postići. ♥️ Timski rad je sve! 💪

Maja je maštala o danima kada će odmarati pored bebe, dok beba spava. Sve je to u mašti izgledalo tako jednostavno. Dok nije realnost pokucala na vrata. Ne da Maja nije spavala, već ni beba. Sa akcentom na dnevno spavanje. Mali dječak je od početka pokazivao svoju radoznalost i potrebu da ništa ne propusti. Muž se vratio na posao poslije tri sedmice odsustva, tako da je Maja jedva stizala da jede, dok joj spavanje nije bilo na pameti. Prvih mjesec dana su naravno neizostavni bili izazovi sa dojenjem, tako da i kada bi mališan sklopio 30-40 minuta spavanja tada bi se izmuzivala muzilicom. Kada je prvi rođendančić prošao, tada je nastupilo pravo dnevno spavanje, gdje on sada spava sat i po do dva u podne, a Maja napokon ima onaj trenutak mira o kojem je nekad maštala.

Ivana je u početku kad je došla iz porodilišta vrijeme spavanja bebe koristila upravo da skloni, očisti, skuva, sredi. Mislila je da će to za čas i lagano, oduvijek je puna energije, a i ko bolje zna sređivati od jedne Device? 😅 Međutim, iako je sama znala da je prošla veliku operaciju jer carski rez nije mala stvar i kao babica koja se bavi tim poslom apsolutno zna da organizmu treba vremena da se zaista oporavi, ona je mislila da je ona drugačija. Pogađate li šta se desilo? Nije drugačija. I ona je samo žena kojoj treba oporavak od operacije, porođaja, navikavanje na dojenje koje iscrpljuje i na neprospavane noći. Njen organizam je četvrti dan od izlaska iz porodilišta digao uzbunu i viknuo – USPORI! Dobila je temperaturu i cijeli dan povraćala! To ju je dodatno iscrpilo, ali i opametilo. Ostatak babina je provela mazeći se sa svojom bebom i spavajući kada beba spava, a ostale poslove prepustila mužu, svojoj majci i svim ljudima iz porodice koji su zapravo željeli da pomognu.

Veliku zahvalnost duguje svojoj majci, tetkama od muža koje su bile uz nju i dosta joj pomogle, ali i njenom savršenom komšiluku koji joj se toliko našao i pomogao oko svega — dolazili bi da pričuvaju bebu dok ona nešto završi, da joj pomognu oko kupanja. Nikad neće zaboraviti komplet ručak koji joj je donijela rođaka i komšinica nakon izlaska iz porodilišta kako ne bi morala da kuva — hvala strina Ivani. ♥️ Naravno, najveća zahvalnost ide njenom mužu koji je bio pravi partner i tata, preuzeo gomilu poslova na sebe i organizacije, budio se noću zajedno sa njom, pružao joj podršku, ljuljao bebu u noćima borbe protiv grčeva, kuvao jutarnje kafe i spremao obroke kad god je to trebalo. ♥️

Na kraju, svaka mama ima svoju priču i svoj ritam. Neke spavaju kad i beba. Neke ne mogu ni da sklope oči. A neke tek s vremenom nauče da i one zaslužuju odmor. Zato, ako i ti ne spavaš kad beba spava — ne brini. Biće vremena i za to. A dok ne dođe taj trenutak, sjeti se: dovoljna si baš takva kakva jesi. 💛