Da li sam znala kako ću se poroditi? – Ne.
Da li sam birala carski rez? – Ne.
Da li sam birala najbolje i najbezbednije za moje dete? – Da.

Dobro došli u moj mali vodič kroz carski rez i način na koji sam se ja pripremila za porodjaj.

Tog hladnog februara koji do 2024. godine nije bio moj omiljeni mesec u godini legla sam i ja na taj krevet ultrazvuka. Vrlo često sam znala biti preko puta sedeći i zapisivajući ono što mi lekari diktiraju i gledajući osmehe i suze radosnice budućih majki kada čuju tu čuvenu najlepšu rečenicu: Čestitamo, trudni ste, ovo je vaša beba!

Sada sam ja bila ta buduća mama kojoj se okrenuo ekran ultrazvuka i pokazala beba. Dobro, tada je bila samo tačkica. Ali je iste sekunde postala moj ceo svet.
Kada nešto toliko dugo čekate i za to se toliko dugo borite potrebno je i vreme da procesuirate da je to zapravo to. Vaša najveća sreća je na putu.

Sam početak sam se jedino brinula da se pojave otkucaji srca, da se razvija kako treba, da prenatalni bude dobar, da ekspertski ultrazvuk bude dobar. Nisam uopšte razmišljala o porodjaju.

Pred kraj drugog trimestra došle su misli i o tome. Lično sam uvek za prirodni porodjaj jer smatram da je mnogo lakše oporaviti se od istog i da bolje žena funkckioniše. Operacija je operacija i rez je rez. A bol – nećete izbeći. U oba slučajeva osetićete bolove, neke postepeno uz povećavanje ako je prirodni porodjaj, a druge odjednom ako je carski rez u pitanju. Kad pomislim još mnogo toga bih rekla na račun carskog reza ali ovaj blog nije namenjen da vas uplaši od istog. Volela bih kada bih mogla da utičem na mame koje biraju carski rez svojevoljno bez ikakvih indikacija za isti, ali ne tako što ću vas naplašiti oko istog. Jer ništa nije toliko strašno i ono što ne može da prevazidjete. Sve se može za naše male andjele.

Kada sam razmišljala o porodjaju prvo sam sebi rekla jednu prostu stvar i usvojila je nakon bezbroj ponavljanja – I to će proći.

Dakle porodjaj je normalan ishod trudnoće i jeste bolan ali proći će. Koji god te ishod čekao – proći će. A ono što je najvažnije je da mama i beba budu dobro. Zato je bitno prihvatiti to da do toga mora doći , spremiti se na bol ( što opet ne mora da znači, poznajem žene koje će vam reći da i nije toliko bolno, valjda zavisi kolika vam je tolerancija na bol), spremiti se da će biti izazovno ali proći će. A kad prodje ostaje najlepši trenutak a to je upoznavanje sa bebom. Maženje, mirisanje ,gledanje, i još maženja. 🥰

Tako da sam sebi to ponavljala i ponavljala i spremala se psihički najbolje što sam mogla.
A isto tako sam se okupirala da spremim sve što mi može biti potrebno nakon porodjaja kako i dok smo u porodilištu i kad dodjemo kući. Bilo kako da se poradjate mislim da je najbitnije da sve prilagodite sebi da vam bude na dohvat ruke i da ne treba puno da se cimate ni oko čega. Posebno noću. Pripreme su tekle lagano. Organizatori, pumpica za dojenje, prostor gde ću držati pelene,kreme da mi budu na dohvat ruke noću. Što se tiče stvari potrebnih u porodilištu pročitajte u našem blogu – Torba za porodilište. 😇

Kada je odluka doneta nedelju dana pred termin da će biti carski rez jer je tako najbezbednije prihvatila sam to sa mirom. Iskeno nisam imala strah jer sam znala i nisam znala šta me čeka. Znala sam proceduru, znala sam da me čeka bol , rana, ustajanje, previjanje.
Previjanje sam dosta olakšala jer sam pronašla mednu gazu koja vam se stavi po izlasku iz porodilišta i može se skinuti kad dolazite da skinete konce, čak i pre ali ne morate se previjati svaki drugi dan. Takodje se možete i kupati sa tom gazom bez straha da će te pokvasiti ranu. Pri tom ta gaza mnogo pomaže da rana brzo zaraste. Zaista vredi. Ono što baš nisam znala je da će toliko boleti. Koliko god da sam bila spremna i da sam u salu ušla bez straha – nisam bila spremna na tu bol ipak i na prvo ustajanje. Nešto više o mom iskustvu sa porodjaja pročitajte u blogu gde sam baš detaljno ispričala sve.😇
Ono što vam sada želim pričati jeste koliko je važno ustajati nakon carskog reza. 🧍🏼‍♀️
Iz pouzdanih izvora znam da svaka ustanova i svaki lekar funkcioniše drugačije. Negde je običaj ženu podići posle dva do tri dana nakon operacije. Čula sam komentare da naša praksa nije dobra, da maltretiramo žene što tražimo da ustanu samo par sati nakon carskog reza. A sada da vam kažem iz ličnog iskustva: naša praksa je ODLIČNA.

Iz sale sam izašla oko pola 3 noću – prvo ustajanje je bilo oko 10 ujutru. Jedva sam stojala ali sam uspela napraviti par koraka. Savijena i u bolovima ,malaksala, krvarila ali napravila. Mislila sam da će mi sve ispasti, da se nikad više neću moći uspraviti, da se neću moći brinuti o bebi, da neću moći sići niz stepenice porodilišta kad krenemo kući. Plakala sam od besa, nemoći i poraza nakon tog prvog ustajanja. Ali sam opet ustala oko pet popodne. I opet oko osam uveče. I opet u 6 ujutru sledeći dan, i opet oko 10 kad mi je skinut kateter i kada sam prebačena u običnu sobu a beba mi je doneta kod mene i od tog trenutka smo postale nerazdvojene. Mama i ćerka, do juče jedno telo a sada jedna duša. Jer sve što sam ja to je satkano u nju najlepšu na svetu celom. I pogodite šta? Nastavila sam ustajati i ići sama u wc i ustajati oko bebe i ustajati. Nakon 72h od operacije izašle smo iz porodilišta, a ja sam sišla niz one stepenice kao da se nisam operisala tri dana pre toga.

Drage žene – ključ je ustajanje. Ustajanje kratko vreme od operacije nije maltretiranje već lek za oporavak. I na kraju šta je za vas kratko vreme? 7-8h je za mene sasvim odlično vreme. Znam da boli, znam da se soba okreće brzinom 200 na sat, znam da rana peče i zateže, a noge kao da nisu vaše ali ustanite. Jače ste nego što možete zamisliti. Za prvi put dovoljno je da ustanete. Da stanete na svoje noge i lepo udahnete i kažete sebi: Bravo carice, uspela si! ♥️ A ukoliko se osetite dobro možete napraviti i korak, dva ,tri ,pet. Kako god , važno je da ustanete. Sledeći put ustanite ponovo, probajte napraviti korak, obgrlite stomak koji je do skoro bio dom vašem čedu, plačite, savijte se i napravite taj korak 💪🏼 Svakim sledećim ustajanjem biće bolje i bolje i bolje. Verujte mi. Prošla sam to. Možete vi to. ❣️ Za vas, za vaše čedo koje vas čeka jer ono ne može samo, za tatu ,za vašu porodicu ♥️

Korak po korak, mic po mic i bićete bolje iz pokušaja u pokušaj, iz dana u dan. To je moj ključni savet za oporavak nakon carskog reza. A psihička priprema – budite spremne na sve. I to će proći.

Naravno, u slučaju da ste u toku porodjaja krvarile što se može desiti u toku carskog reza isto kao i kod prirodnog porodjaja i da je došlo do većeg gubitka krvi i primanja transfuzije krvi očekivano je da će se to ustajanje pomeriti.
Slušajte šta vas savetuje doktor ili babica i nikako ne odbijajte ustajanje, to je za vas dobro, neka to bude krajnji savet.

Trudite se da unosite dovoljno tečnosti i da jedete kada vam to dozvole, pomalo, pojačavajte postepeno. Uvek se krene od laganije ishrane – čaj, keks, pire, piletina barena – nemojte biti ja. 🤭 Ali mene ćemo razumeti, ja sam celu trudnoću povraćala i večito bila gladna tako da je apsolutna razumna moja potreba za pljeskavicom. 🤭

Drage naše buduće mame i majke paničarke, pišite nam ako vas još nešto zanima vezano za carski rez ili prirodan porodjaj ili bilo šta što vas muči i zanima, pitajte nas i pišite bilo na mejl ili u dm instagrama.
Uvek tu za vas vaše @majke_paničarke