Od petog razreda osnovne škole pišem dnevnik. Za ovu divnu naviku zauvek biću zahvalna nastavniku srpskog jezika Bojanu. Ako ga put nekako navede do naše stranice i do ovog bloga – neka zna da jedna Ivana i dalje piše dnevnik i koristi isključivo ćirilicu kao pismo.

Mada je pisanje dnevnika dosta redje od kad sam se porodila razumećete i zašto. Zato pišem blog. I osećam da je on postao moj novi dnevnik u kome unosim svoja razmišljanja, dešavanja, strahove i uspehe , sreću i tugu i delim sa svima vama 😇

Veliko vam hvala što čitate naše blogove i što ste tako divne, pune razumevanja, ljubavi i podrške i što delite sa nama vaša iskustva koja verujte nam čitamo sve do jednog! Trudimo se i da podelimo što kroz storije što kroz neke naredne priče.

Da se vratim na temu. Kao što rekoh ovaj blog je postao moj novi dnevnik. Pomaže mi da se setim i držim u pamćenju sve što je bilo. Baš sam pre neki dan čitala o prvim pokretima i bila u fazonu:Da, da tako je bilo!
Divno prisećanje. 🥰

Kada se već prisećamo, želela bih sa vama podeliti moju trudnoću.
Bogu hvala nisam imala nikakvih smetnji u smislu krvarenja, pretećeg pobačaja i slično. Imala sam neke kontrakcije u 5/6 mesecu ali sve se to rešilo.

Ono što je mene najviše mučilo tokom trudnoće bile su mučnine i povraćanje.
Medju našim blogovima imate i blog o siptomima u trudnoći u prvom trimestru gde smo pisali i o mučninama.
Obično traju do četvrtog meseca, ali ja sam srećnica imala sve do porodjaja.n

Od 7 nedelje do kraja trudnoće ja sam muku mučila sa želudcem, mučninama i povraćanjem.
Sećam se kako su me svi tešili, proći će to posle trećeg meseca, četvrtog ,pa onda petog i šestog. Da bi na kraju pitali : Ti i dalje povraćaš?

Da, da. Više sam i prestala da se žalim oko šestog meseca. Jednostavno sam se pomirila sa tim da je to moja sudbina i da ću ja povraćati dok se ne porodim.

U početku, do negde petog meseca skoro sam povraćala svaki dan. Minimum po 3 puta a bilo je i više, pet, šest. Muž je svaki dan ponavljao kao papagaj : Da te vodim kod lekara? 🙈

Nisam želela. Radeći posao babice znala sam da ima i gorih slučajeva od mene. Ako baš zagusti otići ću. Znam da će ovo zvučati ludo ali ja čak ni jednom nisam popila ni tabletu klometola.
Naravno, vama bih rekla da ukoliko povraćate 5,6 puta, osećate se loše, ne možete ništa pojesti – idite kod lekara, popijte lek, ili neka vam uključe infuziju. Ne izigravajte junakinju poput mene.
Meni je bolnice bilo dosta, radim u njoj, ne moram i trudnoću provesti tamo. Tako da sam ja povraćala i kukala samo mom mužu i mom jastuku. Dobro i Tija i Maji. 🫣 Inače, jedna zanimljivost o meni, ja kad god povraćam mislim da ću se ugušiti i svaki put plačem i opraštam se sa životom. Nakon tih epizoda druženja sa wc šoljom koja je bila moj najverniji prijatelj u trudnoći i koja se istanjila od ribanja nakon naših „žurki“ ( znam da se nije istanjila 😂) često bih izlazila i plakala. U nekim momentima sam se osećala tako grozno. Pitala se kako sve trudnice idu nasmejane, sredjene a ja čupava , smorena od mučnina jedva ustajem. Pitala sam se kako ću izdržati, da li će mi se beba razvijati kako treba jer ja samo povraćam, plašila sam se. Iako sam u svesnim trenutcima znala da će sve biti u redu i da trebam jesti više puta po malo šta mi prija. A tih dana mi nije prijalo mnogo šta. Prvo su jabuke pomagale i skupljale svu onu kiselinu i olakšavale mi bol u želudcu. Onda ljute bombone. Pa je na red došla i hladna limunada – baš mi je prijala. Kao i neki sok iz Lidla sa ukusom limuna i zove. 🥰 Pa hladno mleko čak i čokoladno, i koka kola je u jednom periodu pomagala. Prijao mi je pasulj – to sam obožavala tokom cele trudnoće. Kao i picu. Slatkiše nisam jela gotovo ništa ali sam zato voće, posebno trešnje. Te godine je trešnja kod nas fino rodila pa sam ja pet puta dnevno boravila ispod trešnje i uživala. 🙈

U trenutcima kada mi je bilo loše nisam jela ni pila ništa jednostavno sam samo kukala i plakala. I trudila se da jedem kad mučnina popusti. Po malo. Bilo je jako izazovno. Vreme mučnina nije bilo odredjeno, nekad ujutru, nekad uveče, nekad u podne. Na samom početku su mi smetali jaki parfemi, mirisi generalno. Nisam podnosila ništa jako pa ni svoj parfem koji sam koristila. Muž je morao napolje da se parfemiše dotle je išlo 🙈
Kasnije se to smirilo, a mučnunu i povraćanje ne znam šta je izazivalo. Posle petog meseca trudnoće se javljala redje na 4-5 dana ali nisam se toga otarasila do porodjaja. Sećam se da sam i pre polaska u porodilište povraćala,čak me je i tu noć pred porodjaj bilo muka.

Kada se setim svega toga i dan danas mi bude žao mojih muka. Ali isplatile su se.
Šta da vam kažem, moja devojčica se pobrinula da joj mama bude u top formi. Ja sam čak i smršala u trudnoći – 3kg. Bravo ja. Ali ne mora baš sledeći put 🙈

Pored mučnina i povraćanja, u toku trudnoće imala sam jednom problem sa bakterijom u urinu i u brisevima ali to se rešilo antibioticima i odgovarajućim vaginaletama. Trudila sam se da pijem što više vode koliko sam mogla sa obzirom na problem sa mučninama i povraćanjem i koristila čaj za trudnice protiv urinarnih infekcija Josif Pančić.

Redovno sam išla na kontrole endokrinologa jer mi na samom početku jedan hormon štitne žlezde bio malo povišen ali to je bilo na samom početku, u toku trudnoće hormoni su redovno proveravani i bili su uredni.

Trudnoća je za mene bila jedno divno iskustvo bez nekih komplikacija Bogu hvala, ako zanemarimo mučnine, povraćanje i želudac. Mada je meni bilo teško da to zanemarim sa obzirom na to koliko me je mučilo. Ali u momentima kada sam bila dobro ja sam se hranila zdravo, čitala dosta knjiga, šetala, putovala, provodila dosta vremena sa porodicom i prijateljima. Uživala sam u svakom trenutku jer sam znala da se on neće ponoviti. 🥰

Kako ste vi proveli svoju trudnoću, šta vas je najviše mučilo? Pišite nam 😇

Uvek uz vas vaše @majke_paničarke