Čula sam jednom jednog čoveka koji je izjavio da je majka heroj njegovog života.
E to je moj cilj i želja. Da budem heroj života mog deteta. Ništa mi više ne treba.

Spremajući Badnje veče i Božić, jureći tamo vamo, bila sam i žena i majka, i kuvarica, čistačica ali i medicinska sestra. Ušli smo bolesni u ovu Novu godinu. Temperatura, kašalj, sline i gomila kašičica, sirupa, nosko, maramice su bili naši novogodišnji rekviziti.
Pošto sam i sama bila zahvaćena tim strašnim virusom iz vrtića, bila sam na ivici snage. Ali sam tog Badnjeg dana letela. Letela da nahranim životinje, letela da donesem drva za kamin jer tradicija je tradicija kao i slamu. Letela da mi ne zagori ručak. I pitala sam se odakle mi snaga da još pokušavam da to ostane mojoj ćerci u najlepšem sećanju igrajući i glumeći iznenadjenje kada je muž pokucao na vrata sa badnjakom vičući da ide Božić bata.

A onda sam se setila podkasta gde je Bojan Jovanovski izjavio kako je majka njegov životni heroj. I nešto mi se i tada skupilo, kao i tada kada sam o tome razmišljala a i sada kada vama ovo pišem. Koliko je to divno. Kolika je ta majka kad je dete vidi tim očima. Kada je odrastao čovek vidi tim očima. Heroji su nam uglavnom neke poznate ličnosti, neke istorijske ličnosti koje su nešto postigle, uradile pa im se svi dive, a njemu je to bila njegova majka. I rekla sam, da , želim biti heroj u životu mog deteta, ništa mi više ne treba.

Jer sve što radim, radim za nju. I ništa mi nije teško.

Koliko samo strpljenja imam. I sama se nekad čudim.
Oni koji me znaju, znaju Ivanu koja brzo, nekad i prebrzo plane, Ivanu koja nema strpljenja, koja sve hoće sad i odmah,ako može i juže, koja se brzo iznervira. Ali Ivana sa svojom ćerkom je sušta suprotnost.

Ja ne gubim strpljenje kada je nevaljala, i zaista nisam tip koji brzo plane i izdere se na dete. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne osudjujem majke koje po nekad viču, svi smo mi ljudi od krvi i mesa koji imaju i žutu minutu, loš dan, dete nekad zaista predje sve granice i normalno je prasnuti po nekad. Nekad to uradimo iznsteha da se ne ozlede. Ali ja ne znam kako meni se to zaista retko dešava. A mislila sam da ću mnogo više živaca gubiti. Da ću morati mnogo raditi na svojoj samokontroli. Ali ispostavilo se da sam sa njom sušta suprotnost svega što jesam inače u životu.

Ništa mi nije teško. Pa ni bolesna leteti po kući da sve završim i poigram se sa njom i pozdravim Božić batu kao da je istinitiji od nas samih.

Moglo bi se reći da tek sad uživam u praznicima posle dužeg vremena i svim tim običajima. Poslednji put sam uživala kad sam i sama bila dete. Zato se sad trudim da ona ima najlepše i najbakovitije detinjstvo koje može imati u ovom ludom vremenu.

Moji roditelji jesu moj oslonac i jesu osobe koje su se potrudile da imam sve što je potrebno u detinjstvu. Baš sam na svom profilu opisala kako je moj otac pravio najlepše novogodišnje pakete pune slatkiša i igračaka, a ove godine je u ulozi deke nastavio da pravi najlepše paketiće. Moja ćerka se tako obradovala svakom poklonu pa ma kakav on bio. I to je ono što ja obožavam kod nje, raduje se malim stvarima. Damo joj parče hleba ona skače kao da je dobila tonu čokolade. Taj osmeh, ljubav , sjaj u očima se ne može opisati. Bože hvala ti na ovom malom čudu i hvala ti što je moje! 🙏🏼

Ali ako bih rekla moj heroj – to je moja baka. Koja je davala i više nego što je imala, koja je ni iz čega pravila nešto, koja je do poslednjeg daha brinula za sve nas, za mene. Baku od koje sam mnogo naučila. Baku koja je od svakog dana pravila praznik, a praznike činila posebnim. Ona je moj motiv i inspiracija.

I kad kažu praznici su tu da se prisetimo uspomena, da se smejemo, da volimo i grlimo još jače svoju porodicu i prijatelje, da oprostimo, ali i da se prisetimo onih kojih više nema i bez kojih praznici nisu više isti.

Kroz moje blogove verovatno ćete čitati još priča o baki, ona je deo moje duše sada i zauvek i ljubav prema njoj živi i živeća dokle god sam ja živa, ali isto tako živeće i bol što nije poživela još koju godinu duže da upozna moju ćerkicu. Da se još malo više grlimo.

Ako uspem da delić onog što je ona meni bila i što ona meni predstavlja budem ja mojoj deci – to će biti moj najveći životni uspeh. Ne neka materijalna dostignuća ili napredak u karijeri, ne društvene pozicije – već ona najveća pozicija i uloga a to je upravo glavna uloga u životu deteta. ♥️

Pišite nam ko vama nedostaje na prazničnoj trpezi i ko je vaš životni heroj? ♥️
Uvek tu za vas vaše @majke_paničarke