Da li postoji neka namirnica koju ranije niste često koristile, niste imale naviku da je kupujete ili je prosto niste voljele, ali se to promijenilo otkako ste postale mame? U mom slučaju to je definitivno bundeva. Nikada je nisam kupovala, nisam imala naviku, kod nas u kući je skoro niko nije jeo, a ja o njoj nisam imala neki poseban utisak. A sada? Sada pakujem bundevu u zamrzivač, jer je imala deset kilograma i morala sam da je spasim da se ne pokvari. Nikada nisam mislila da ću „kopusati“ bundevu i pakovati je u kese za zamrzivač, ali eto, nikad je dosta. Ako ostanemo bez ideje šta da kuvamo, uvijek imamo bundevu na raspolaganju.

Onda pasulj. Moje dijete ga obožava, a ja bih mogla da krepam kraj njega. Sjećam se da sam kumi pisala da mi objasni kako da ga skuvam. Nije mogla da vjeruje da ga nikada nisam kuvala.

Onda batat. Nikada nisam voljela taj slatkasti ukus krompira, iako znam sve njegove benefite. Zdraviji je, ima više vitamina i minerala, ali džaba – bez običnog krompira ništa. Ja bih iskreno mogla da živim na krompiru: kuvanom, pečenom, u bilo kojem obliku, samo da je krompir i meni je odlično.

Zatim karfiol i brokoli. Ispada da se nikad nisam ni hranila zdravo. Trudila sam se, ali nisam mnogo vodila računa. Ranije bih napravila neku salatu, zelenu, s paradajzom i krastavcem, i to mi je bilo dovoljno. Možda tu i tamo paprika i nešto od smrznutog povrća. Ljeti tikvice i naravno sezonsko voće. Toga je uvijek bilo: breskve, nektarine, lubenice. Pipun ponekad, ali čini mi se da smo ga ove godine više kupovali nego ranije.

Zašto sam ovo pokrenula? Zato što nam je priroda dala mnogo, a mi to ne koristimo dovoljno. Hranu često uzimamo zdravo za gotovo. Jedemo kada nam je dosadno, kada smo tužne, umorne. A šta tada jedemo? Najčešće slatkiše, grickalice i brzu hranu. Nešto što se spremi za čas, nešto što nas košta malo vremena i malo razmišljanja. Sada postoji i hrana koju samo ugrijemo ili prelijemo vrelom vodom, a ne shvatamo šta zapravo unosimo u sebe. Koliko aditiva i nepotrebnih sastojaka ima u tome, dok s druge strane zaboravljamo šta nam je priroda podarila.

Da se ne lažemo, ja sam prva među vama. Ne pričam ovo da pametujem, već zato što sam cijeli život imala faze prejedanja, loših izbora, viška kilograma. I tek sada, otkako sam postala mama, uozbiljila sam se. Morala sam. Prvo zbog zdravlja, jer sam sada odgovorna za još jedan život, svoj i njen. A drugo, jer ako ja naučim da se hranim zdravo, naučiće i moje dijete. Ne želim da prolazi kroz iste faze i borbe kao ja. Neka stres liječi trčanjem, sportom, hobijem, plesom – ali ne hranom. Hrana privremeno popuni prazninu, a onda? Ne osjećaš se dobro, pada samopouzdanje, raste nezadovoljstvo, i upadaš u začarani krug. To ne želim za svoje dijete. Zato kupujemo različito voće i povrće, kuvamo čorbice, jedemo raznovrsno i uživamo u tome.

Kad sam pitala Ivanu i Maju koje namirnice ranije nisu koristile, Ivana mi je rekla da su to batat, brokula i jogurt. Voljela je jogurt, ali ga nije često kupovala. Maja je rekla da je sve kupovala, ali da je od kad ima bebana unaprijedila ishranu i kuva svaki dan.

Sad nam vi recite. Da li ste poboljšale ishranu otkako ste postale roditelji? Nekako to dođe prirodno, možda i ne primijetite odmah, ali kad postanete odgovorni za jedno malo biće, postanete svjesniji i sebe i svojih navika. Ako o tome niste razmišljale, sada je pravi trenutak. Došla je Nova godina. Neka na vašoj listi želja ne stoji nova ja već bolja ja. Ali ovaj put stvarno.

Vole vas vaše @majke_panicarke.