Leto je počelo jakim temperaturama i osvežavajućim pićima i danima na bazenu, a onda je projurilo u radovima, kontrolama, spremanjem za zimu, posetama, šetnjama, putovanjima. Jesen je pokucala na vrata i za sobom donela pregršt boja, hladnijih dana, kiša, nekih toplih melodija i prvi rodjendan.
Sa prvim rodjendanom tiho su nam se privukle i odredjene obaveze. Gomila pitanja:

Kad se vraćaš na posao? Kako ćeš sa malom?

Kada si roditelj o mnogim stvarima moraš razmišljati unapred. Tako sam i ja morala da pošaljem prijavu za vrtić početkom aprila kada je izašao konkurs. Popunjavajući je stojala mi je knedla u grlu. Kako ću je dati u vrtić, ona je još uvek moja mala beba?

Ja sam imala tu sreću da me baka čuva do polaska u predškolsko. Sa moje tačke gledišta ne kažem da je to bila baš najpametnija odluka. Ali zasigurano bolja opcija od ove koju moje dete jedino ima a to je da sa godinu dana podje u vrtić.

Kupila sam vreme. Odložila neizbežno na tri meseca produživši negu deteta na osnovu njene operacije glave koju je imala sa pet meseci. A onda…zamislite i to vreme je proletelo, a mi smo došle do neizbežnog. Spolja kada me vidite delujem jako, prisebno i spremno za period koji sledi, iznutra gorim.
Prevrćem po mislima sva iskustva koja imam sa vrtićem od sestara, drugarica. Majino iskustvo sa vrtićem u Austriji imate već na našem blogu “ Mama, nisam još spreman“ pa možete pročitati.
Knedla koja je stojala u grlu u aprilu prilikom prijave je još veća i bolnija.

• Da li će se prilagoditi? – da znam da je moja ćerka jako komunikativna, da voli decu, da je radoznala i očekujem da će povučena decom pojuriti u tu avanturu, ali šta će biti kada shvati da mama će svaki dan odlaziti i ostavljati je tu? Koliko god da je navikla na narod i da voli decu, navikla je da sam i ja uvek tu u njenoj blizini kada joj zatreba zagrljaj, da prepoznam šta joj fali, da je utešim kada zatreba, da joj budem sigurna luka.
• Da li će dobro brinuti o njoj? – dobro znam da zvučim po malo glupo, naravno da će brinuti, ali majka je majka, mora da brine i pita se da li će je nahraniti, šta ako padne i udari glavu ( moji strahovi su apsolutno normalni sa obzirom šta sam prošla) , da li će je utešiti ako plače, kako će spavati tamo?
• Da li će se ona sama prilagoditi u društvu? Ja sam kao mala bila dosta stidljiva i teško sam sticala prijateljstva. Da li će i ona biti takva?

I niz drugih pitanja i briga jedne majke . Pored one najveće – Ona je još mala.

A onda. Komentari ljudi iz naše okoline. Odmah da naglasim, znam da nisu zlonamerni ali opet ujedaju. Kako malo ne razmislite pre nego što kažete nešto? Prvo : da li je to neophodno reći ili pitati?
Drugo: Da li smo dovoljno bliski da to pitate?

Komentari:

Jao, pa kako će ona u vrtić, pa mala je.
Sada u vrtić? Još je mala ona.
Jadna, premalena je za vrtić. Pa kako ćete je dati u vrtić?
Toliko dugo će boraviti u vrtiću? ( Period koji ću biti na poslu -8h)

Bila sam dovoljno drska da odgovorim : Hoćete li vi da je čuvate da ne mora u vrtić dok ja radim?

Zar zaista mislite da ja ne vidim da je ona mala? Zar zaista mislite da baš volim što je stavljam u vrtić?

Zakon je takav. Moramo se vratiti na posao i apsolutno je nepotrebno kopati rane po majčinom srcu. Jer ima ih već dovoljno. Nijedna majka na ovom svetu se ne želi odvojiti od svog deteta tako rano i dati je nekom nepoznatom na čuvanje. Ali nažalost nemamo svi dostupne babe i dede koji će ih čuvati, nismo svi u mogućnosti da radimo „online“ i ne trebamo biti jer ko bi vas onda lečio? I nemamo svi finansija da plaćamo dadilju da pazi decu kući. Znamo da su mali i ne znamo kako će tako mali da se snadju u vrtiću, mnoge odgovore ni mi nemamo i zaista nam nisu potrebna ova pitanja.

Nego to nije sve. Maja je dobila čak i ovaj komentar: Trebala si ga dati pre godinu dana dok još ništa ne zna. 😵‍💫

Najbolje čim se rodi. Pa ti mama iz porodilišta pravo u vrtić, pa nazad na posao. 😡

Zbunjene smo, da li ih treba davati posle treće godine ili pre prve? Drage babe, tetke, strinke, rodjaci i komšije i širi poznanici odlučite se.

A kad završimo sa komentarisanjem koliko veliki ili mali treba da budu kad krenu u vrtić tu su i komentari poput:

• Jao vrtić,sad će ti stalno biti bolesna/bolestan.
• Kako će se snaći u vrtiću, pa on je baš vezan za mamu što uopšte ne valja.
• Videćeš biće ti ona super u vrtiću, neće ni plakati.

Ono u šta mi verujemo: Normalno je da dete bude vezano za majku. I normalno je da neka deca prihvate vrtić na lakši ili teži način, a neka i ne prihvate jer možda nije pravo vreme. Ne zavisi sve baš ni od majke, već mnogo toga zavisi i od ustanove i samih vaspitača.

Umesto komentara : Baš je mala za vrtić.
Kažite nešto ohrabrujuće poput: Biće sve kako treba, nadam se da će se brzo prilagoditi, u vrtiću će naučiti mnogo toga i brže razvijati.

Umesto komentara: Biće stalno bolestan dajte majci neki savet kako da ojača detetu imunitet i uskočite je u pomoć kada virus nastupi na scenu tako što ćete joj doneti skuvanu čorbicu jer svi znamo kako je izazovno kad su deca, pogotovo mala deca bolesna.

Umesto komentara : Navikni se na suze, sva deca plaču – jednostavno ćutite. Majku zanima njeno dete ne druga deca. Ona brine za svoje dete, pa tek ako je njeno dete dobro može obratiti pažnju na drugo. Ne mešajmo empatiju i prioritete.

I kad pomislim koji je naš životni poziv. Mi smo zdravstveni radnici. Kad smo na poslu i radimo i imamo hitan slučaj ili hitan carski mi moramo biti tu. Šta god da se desi našem detetu mi ne možemo jednostavno otići svom detetu i ostaviti nečije živote na cedilu. Znate li koliko je to teško? Ne znate i ne možete znati jer niste u našoj koži. I volimo naš posao i srce dajemo za njega, ali tu u vrtuću, bićemo sebične i gledati samo naše dete i zahtevati najbolje za naše dete. Dovoljno smo u životu nesebične, da van tog belog mantila možemo dopustiti sebi da imamo prioritete – a koji je prioritet ako ne DETE.

Budite podrška majci, a ne so na ranu.

Kako je prošlo naše prilagodjavanje vrtiću čitaćete u nekom od narednih blogova kada to prodjemo, do tad poželite nam sreću. I pišite nam kako ste vi prošle kroz period adaptacije i kako se nosite sa virusima u vrtiću? Imate li neke trikove za bolje savladavanje ovog izazova?

Uvek uz vas, vaše @majke_paničarke