Danas želim da pišem neobavezno.
Nešto što mi je na srcu.
Možda nema direktne veze sa roditeljstvom, ali ima veze sa mnom.
Da bismo došli do neke faze u životu, moramo se ponekad osvrnuti na to gdje sam bila, a gdje sam sada. Od one male, uplašene tinejdžerke koja nije znala šta želi od života, do ove današnje mene, koja se i dalje traži, ali je sigurna. Ima dijete i muža. Ima stabilnu porodicu koja je voli.
Da li je to ono za šta sam se borila?
Naravno da jeste.
Ali to nije kraj mog puta.
Sada je vrijeme da se još više uzdignem.
Ne živimo više u vremenu kada je žena bila samo stub kuće i ništa drugo. Ne kažem da je to bilo pogrešno, vrijeme je bilo takvo. Ali danas može drugačije. I mora drugačije.
Zašto žene misle da se život završava onda kada se ostvare kao majke? Šta je sa onom malom „ja“ koja je imala snove? Zar sjutra treba da učimo svoju djecu da, kada se udaju ili ožene, više nemaju pravo da sanjaju i ostvaruju svoje želje?
Naravno da ne.
Život se nastavlja i poslije. Jeste teže, ali nije neizvodljivo.
Zašto ovo pišem?
Zato što želim da probudim uspavane mame. Da počnu da rade na sebi. Radi sve što te čini srećnom. Našminkaj se. Sredi se. Nasmij se. Vodi računa o svom zdravlju. Izađi na kafu sa drugaricom. Ostavi dijete tati i ne brini, neće mu ništa faliti ako ostane sa njim dva ili tri sata. 😄
Ako imaš nezavršene planove, snove, ideje, pa čak i školu koju si pauzirala – nastavi. Bićeš srećnija, ispunjenija, više ćeš cijeniti sebe. A uz sve to, daješ najbolji mogući primjer svom djetetu.
Djeca su mali sunđeri. Uče iz primjera. Kada vide mamu koja se trudi i bori za svoje snove i ambicije, biće ponosna što imaju na koga da se ugledaju 🥰

Danas sam se, u razgovoru sa kumom, prisjetila sebe iz prošlosti. Male Tijane stidljive, tihe, bez jasnih ambicija, ali sa željom da ostvari nešto veliko. Da se za nju čuje. Ne nužno da bude poznata, nego da ostavi trag. Da ne bude kao svi. Već drugačija. Posebna.
To je teško kada si povučena, kada u svoja četiri zida gradiš neku svoju priču i iluziju o tome šta želiš da budeš.
A danas, kada sve saberem, ovo što sada radim mi se jako dopada. Pišem blogove. Imam nešto pametno da kažem. (Bar se nadam da je tako 🤣) Upoznajem ljude i uživam u svemu ovome. U svakoj poruci koju razmijenim sa vama. 🥰
Moja želja je da rastemo zajedno. Da nas bude sve više i da otvoreno pričamo o svemu. Roditeljstvo nas povezuje, ali smo prije svega žene. I ponekad treba pričati o nama samima.
Srećna sam jer uz prijateljice sa kojima radim sve ovo mogu da budem ja. Jer je moja sramežljivost sve manja. I jer danas, sa mnogo više lakoće, stojim pred kamerom i pokazujem sebe baš takvu kakva jesam. ❤️

Ne znam tačno kuda me put vodi, ali znam da više ne želim da stojim u mjestu. Biram sebe. Biram da pokušam. Biram da budem hrabra i onda kada mi glas drhti. Ako sam ja mogla da napravim prvi korak, možeš i ti. Samo se okruži sa pravim ljudima i nebo je granica 🥰

Vaše @majkepanicarke