Koliko je dana prošlo od kad ste počele da radite pa do prvog bolovanja?

Meni mesec dana. I veoma sam se glupo osećala povodom toga. Ćerkica mi je bila bolesna, povraćala i imala visoku temperaturu, bila je malaksala i izmorena. A meni je bilo glupo što moram da tražim bolovanje, jer meni nema ko da čuva dete, mi smo sami.

I dugo sam se pitala zašto je tako?
Zato što nas je sistem tako naučio. Ćuti, radi i trpi. Moja majka nikad nije uzela bolovanje da bi mene bolesnu pazila, tu je bila moja baka koja je bila i baka, i mama ,i bolničarka, i kuvarica i sve!
Ja pošto nemam taj luksuz, nemam izbora, ali imam osećaj krivice.

Šta će reći drugi? Da li je moglo drugačije?

Moglo je. Moglo je dete da trpi.
A to nikako nije u redu.
Ona je sad mala i ona me sad treba.

I sve ja to znam, ali taj osećaj krivice je i dalje tu. Ta neka neprijatnost.

I kažem sebi, dokle?

Ovaj lanac moram prekinuti. Moram svoje dete naučiti da je bitno izboriti se za sebe, da je važno odmoriti i da ne treba sav teret preuzeti na sebe. Da je porodica najbitnija i da je dete najbitnije. Da je ona važna i bitna. Kome će biti ako ne meni?

Teško je godine i godine pogrešnih uverenja baciti u vodu i zanemariti tudja mišljenja. Ali činjenica je da će ljudi imati mišljenje ma koju opciju mi izabrali. Uvek će se naći neko ko će misliti da radimo pogrešno, da smo ovakvi ili onakvi. I ma koliko radili kako “ društvo “ kaže opet ćemo nekome biti rdjavi. A šta smo sebi?

Da li smo sebi ispravni?

Da li smo srećni?

Pričala sam sa drugaricom koliko je roditeljstvo teško i izazovno. Nikada ne znamo da li radimo sve kako treba. Bojimo se i ispitujemo sebe da li smo dobri roditelji? Ponekad padamo od umora i nervoze i želimo neki trenutak za sebe, a ako se požalimo nekom, ispada da smo mnogo nezadovoljni , da ne možemo da se snadjemo. Da smo mislili kako je imati decu lako.

Zašto?

Ako se požalim kako ću da poludeti više od ovih virusa, ne žalim se jer ne mogu više i jer je meni najgore, svesna sam da je svima tako, da su svi prošli kroz to, ali jednostavno je lakše nekad iskukati se. Nekako je i prirodno da nam nekad roditeljstvo padne teže, a nekad nam sve ide od ruke i lagano je, i sve je to normalno. To ne znači da smo mislile da je imati decu lako. Jednostavno znači da nas umor stigne.

Isto onako kako me je umor stizao i pre nego što sam postala majka. Sada je naravno izazovnije.

O roditeljstvu pričamo oduvek iskreno i bez filtera. Nikada vam stvari nismo ulepšavale. Takve su kakve jesu.

I zato ćemo uvek biti podrška majkama.

Nama možete slobodno pustiti poruku i iskukati se kada vam je teško, potražiti savet ali i podeliti iskustvo i lepe stvari. Tu smo da se podržimo i razumemo.

A takodje nam pišite, kako se vi borite sa virusima iz vrtića?
Uvek tu za vas , vaše @majke_paničarke