Do Uskrsa i kraja ovog najvećeg, najstrožeg i najizazovnijeg posta ostalo je još par dana.
Moramo reći da nam je izuzetno drago što vidimo sve više mladih ljudi koji se opredeljuju za post. Danas možemo pronaći mnogo recepata na internetu i na taj način olakšati sebi izazov: šta spremati tokom posta?
Bile smo vredne pa smo i mi postavile neki recept kao ideju šta možete spremiti tokom posta na vodi. 😇

Ali da li je post samo odricanje od hrane?
Sve tri smo se složile da to nije najveći akcenat posta. Post je vreme da preispitamo sebe, svoje misli, reči ali i dela. Vreme kada trebamo da se pokajemo za svoje grehe, počev od onih najsitnijih do najvećih. Vreme kada treba da oprostimo. Kada treba da odbacimo predrasude. Da ne sudimo drugima. Da pomažemo jedni drugima. Vreme koje trebamo najviše posvetiti molitvi i pokajanju. I odlasku na liturgiju.

Sve tri dolazimo iz različitih, a opet sličnih porodica. Tijana je tokom svog života par puta postila zadnju nedelju posta, ali se nije usudila na ceo post jer se nije osećala spremnom. Kaže da je, od kad zna za sebe, bila okružena ljudima koji su redovno išli u crkvu i postili tako da joj to nije strano. Sama je odlučila da se krsti sa 20 godina i krene pravim putem. 🙏

Maja i ja smo postile samo dva puta godišnje – na badji dan i veliki petak. Maja je tokom svog detinjstva odgajana da veruje u Boga, ali su u crkvu išli samo kad je neko venčanje, kršenje ili ispraćaj neke osobe na večni počinak. Dok sam ja bila kao manja česta u crkvi. Ja sam dete koje nisu krstili roditelji kao malu, sama sam odabrala kuma i odlučila da se krstim u svojoj 21 godini života. A od osnovne škole pohadjam časove veronauke, išla sam redovno na liturgije i pevala u crkvenom horu. Opet to me nije naučilo postu sve do momenta kada sam prvi put postila za pričest nakon krštenja. U nekom trenutku sam se udaljila od crkve. Ne namerno, nego neki brzi tempo života. A onda jedna poseta manastiru Ostrogu, mir koji sam osetila tada kao i želja koja se ostvarila vratili su me nazad veri. Veri koja je bila najjača u najtežim danima mog života kao majke. Tada sam počela češće postiti, duže ali još nisam uspela istrajati ceo post.
Sve tri imamo cilj da se približimo Bogu, da istrajemo ceo post i da češće idemo u crkvu. Kao i da ljubav prema crkvi, Bogu i veri usadimo i našoj deci.

I naravno, znamo da je sve stvar naše odluke i naših misli, želja i volje.
Izgovora naravno ima. Pitanja kako ćemo izdržati ceo post, kako ostati miran i ne upasti u svadje, kako se organizovati sa pripremom hrane sa malom decom? Da li ćemo stići pripremiti hranu za svaki dan, šta ako budemo jele samo hleb i ugojile se? Znamo, znamo, to su samo izgovori, ali mi smo samo obični ljudi. Pored naših vrlina, imamo i naše mane i slabosti. Na kojima vredno radimo svaki dan. 😇

Uglavnom, post nije trenutak kada trebamo gledati u tudji tanjir, u tudji način posta i način pristupanja veri. Već isključivo gledati sebe i biti istrajan i odreći se poroka, loših misli, ponašanja.

Zapamtite, deca gledaju u nas. Mi ih našim primerom najviše učimo.

Sa verom u Boga, želimo vam uspešne i mirne dane do Uskrsa.
Uvek uz vas, vaše @majke_paničarke