Lepe vesti dolaze kad se najmanje nadaš i donose sa sobom pregršt lepih emocija. Vest o trudnoći je svakako najlepša vest koju neko može primiti. 🙏🏼😇

Kada sam ovu lepu vest čula od meni jako drage drugarice baš sam se obradovala. Naravno, poželela sam joj isto što bih i sebi i svakoj budućoj mami – lep i miran period trudnoće u kojem će uživati u svemu onome što do sad nije uspela do kraja uživati zbog užurbanosti vremena u kome živimo i brz i lak porodjaj. 🥳

Jedna njena rečenica me je naterala da se zamislim. Možete pogoditi koja? 🤔

“ Nisam sigurna da li sam spremna da postanem mama.“

Zapravo, da li je ijedna od nas bila? 🤔

Naravno da sam želela dete. Moja borba za potomstvom je bila duga i iscrpljujuća ali na kraju sve se isplatilo i sve je vredno ovog zlata što svaki dan držim u rukama. 😇🙏🏼

Oduvek sam volela decu i sa njima imala poseban odnos. Umela sam da se spustim na njihov nivo. I nekako sam mislila da umem bolje sa decom nego sa ljudima. Od momenta kada smo doneli odluku da želimo dete i da je vreme da vredno radimo na tome i do trena kada sam ostala trudna prošlo je dosta, želela sam dete svim srcem ali da li sam mislila da sam spremna da budem mama? 🤨

Zapravo ne. 🤷🏼‍♀️

Šta sam mislila da mi je falilo? 🤔

Zaposlena sam, imam posao za stalno, radim jako odgovoran posao. Daleko od toga da nisam odgovorna osoba. Kako jedna devica u horoskopu može biti neodgovorna?🫣 Ne, daleko od toga. A ipak, pitala sam se da li sam dovoljno odgovorna?

Da li ću biti spremna da se nosim sa svim izazovima, posebno sa onim koje ni ne znam da mi dolaze? Šta ako zaboravim da nahranim dete? Da, i ovo pitanje sam postavljala sebi. Smešno mi sad deluje kao i većini vama pretpostavljam, zato ga nikad nisam ni izgovorila nekom na glas. Zato sad pišem blog i pričam javno o tome. Zanimljivo, ali reći ću vam na kraju zašto sam hrabro istupila da govorim o svim svojim dilemama pre nego što sam postala majka. Dakle, da pitala sam se šta ako zaboravim da nahranim ili presvučem dete jer ja do tada nisam imala tu odgovornost. Kako bih ja znala za tudje potrebe? Čak i moji kučići laju kad su gladni i podsete me da postoje. A desilo nam se da zaboravimo da ih nahranimo pa izlazimo kasno uveče da to obavimo.🫣 Zamisli da zaboravim da nahranim dete? Plakaće? Šta ako ne shvatim zašto plače? Ili šta ako od umora utonem u duboki san da ne čujem dete koje plače i doziva me? 😴Ili mi padne sa kreveta dok ja spavam, ili je ispustim dok dojim jer sam zaspala?

Da , da sve sam se ja to pitala pre nego što sam postala majka. Sve to pa još neke dublje stvari poput da li će mi nedostajati život pre deteta kada se za čas spakujem i krenem negde ,ostajem kod prijatelja dugo i uživam u razgovoru, da li ću ponovljati greške mojih roditelja i da li znam dovoljno o roditeljstvu i načinu na koji želim vaspitavati dete? 🧐

I bilo je još stotinu pitanja i dilema kojih se zapravo sad baš ne mogu setiti. 😵‍💫
Ali da, iako sam silno želela dete nisam znala da li sam ja sto posto spremna da budem mama i kada bih to zapravo bila.

Ali život i Bog verujem da znaju da li smo spremni i kad i zašto. I kada se u životu osloniš na veru i veruješ da sve ima svoje zašto, sve će na svoje doći.

Moj mir je nastupio već prvih dana u porodilištu. I uzimanjem moje ćerke u ruke uz borbu da hodam normalno posle carskog kako bih mogla da brinem o njoj mi je dalo do znanja da sam i te kako spremna.

Verujem da se ni jedna od nas ne oseća sasvim spremno na tu odgovornost jer zapravo ni jedna od nas ne zna baš tačno šta nas čeka. 🥹

Verujte mi, odrasla sam medju decom, moje starije sestre su se udale i dobile decu dosta pre mene i dosta vremena sam provela kao tetka i sestra sa njima od bebećeg perioda do većeg. Čuvala ih, igrala se sa njima, čitala bajke, šetala, hranila, presvlačila. Ne zamerimo i deo gde mi posao vezan za prve dane bebinog života. Sve to zajedno me nije moglo pripremiti na vlastiti doživljaj majčinstva i odgovornosti. Kao ni na izazove koji su naišli i koji nailaze i dan danas.

Trenutak kada ćete shvatiti da ste zaista spremne je čaroban. Meni se desio već prvih dana, ali to ne znači da će i vama. Priče kako je nemoguće da se prvog dana povežete sa bebom nisu nerealne. Govore ih samo majke koje se nisu prvih dana povezale sa bebom i postale svesne da su nekom ceo svet. Ali to ne znači da ste zbog toga loše majke ili loše osobe. Sasvim je normalno da povezanost osetite par dana kasnije. Ili koji mesec kasnije.😇

Svaka od nas je drugačija. Živimo drugačije, mislimo drugačije, osećamo drugačije. I to je sasvim normalno. 🫶🏼

Ali sve imamo jedan cilj – voleti našu decu najbolje što možemo.

Zato osetićeš da si spremna biti mama onog momenta kada zaista osvestiš da imaš svoje čedo kome si ceo svet i koji je nekako neočekivano postao tvoj ceo svet.🌍💜

Tog trenutka neće ti biti jasno kako si pre živela bez tog delića sebe. Jer verujte mi, život bez moje ćerke mi je sad apsolutno nezamisliv, bez obzra što majčinstvo i te kako ume biti naporno i zastrašujuće, na kraju dana dok mi mirno i spokojno spava na ramenu, ja sam samo jedna zahvalna žena koja živi za što više takvih dana. 🙏🏼

A o svim ovim pitanjima i dilemama oko majčinstva sam rešila pričati baš da bih ohrabrila svaku od vas da pričate. Poverite se nekom kome verujete, kažite mu svoje strahove, upitajte za savet ili na kraju krajeva oslobodite se i olakšajte dušu. Sve je to normalno, i zapravo i ta banalna pitanja poput “ šta ako zaboravim da nahranim dete“ zapravo govore da smo spremni biti roditelji.
Jednom sam negde pročitala da zapravo dobar roditelj stalno preispituje sebe i svoje postupke, jer je svestan odgovornosti koju ima. 🫶🏼

Pišite nam kada ste vi shvatile da je majčinstvo deo vas i da ste spremnije nego što mislite? ♥️ Uvek tu za vas, vaše @majke_paničarke