„Svaki podoj je trenutak nežnosti koji se pamti zauvek.“🥹
A mi smo naše trenutke sakupljali pune dve godine, trenutke nežnosti, bliskosti i sigurnosti.
Te „coke“ su bile sve, njegov izvor hrane, utehe i mira, način da se povežemo… a mogu slobodno reći i njegova mala zanimacija kada mu je dosadno. 😅 Pogotovo kada bi cokao po deseti put u sat vremena. U njima je pronalazio svet koji mu je poznat, siguran i samo njegov.
Od samog početka sam želela da dojim. Nekako sam verovala da će to doći samo od sebe. Ali nije bilo tako. Možda zbog straha, možda zbog prevelike želje, a možda i zbog jednog teškog i tužnog događaja koji sam doživela samo nekoliko dana pre porođaja. Moja duša tada još nije umela da obradi sve emocije. Ne znam… ali nije išlo onako kako sam zamišljala. 🙁

Na našu veliku sreću, uz ogromnu podršku naše doktorke, dojenje se ipak uspostavilo. O tome sam pisala u blogu „Svaka kap zlata vredna“. U početku nisam znala kako izgleda pravilno dojenje. Pitala sam se da li radim sve kako treba, iščekivala svaku kontrolu i radovala se svakom gramu koji je dobio. To su bili mali, a zapravo ogromni razlozi za sreću. Cilj nam je bio ne dobiti manje od 150 g nedeljno na kilaži. Kako znati? Pa kao i mi kupiti vagu za bebe.🫣
A onda dođe sledeći skok u razvoju… i beba traži samo da „coka“. Tada se opet javi sumnja. Da li nešto radim pogrešno? Da li je moja beba gladna? Kako kao majka ne umem to da procenim, već se stalno preispitujem? Da li dati dohranu posle podoja? Onda bebi previše pa pola povrati🫣
A zapravo, nisam ni stigla da shvatim da je mojoj bebi tada trebalo samo više bliskosti, više utehe… i da tako zapravo podstiče više stvaranja mleka. Što je naravno bitno, više moje sigurnosti, nisam je imala tokom prvih meseci..svaka čast mama koje su od prvog dana sigurne u sebe i u ono što rade za svoju bebu. Mi smo učili iz dana u dan.🥰
Zato je oko trećeg bebinog meseca, posle dva do tri dana i noći provedenih gotovo samo u dojenju, u periodu kada sam dnevno pila litar čaja za uspostavljanje laktacije i litar soka od jabuke, došao trenutak kada se količina mleka dodatno povećala. I tada smo, prvi put, mogli malo da odahnemo.
Nikada neću zaboraviti taj osećaj olakšanja i mira kada, posle zahtevnih i izazovnih momenata, uzmem ga u naručje i on počne da coka. Taj mir i spokoj koji sam osećala nešto je što nikada neću zaboraviti. Od tada je sve postalo lakše.
U medjuvremenu sam imala mastitis u periodu kada smo uveli večeru, ali o tome ću posebno pisati..
Da li sam znala kada ćemo prekinuti sa dojenjem? Nisam… iako je za neke ljude oko nas bilo čudno što ga dojim, a napunio je godinu dana. Često smo nailazili na komentare poput:
„Ti nisi normalna, odbijaj to, nema šta više da sisa.“
„Biće vama teško da prekinete, nema od toga ništa.“
„Što je stariji, biće sve gore.“
Zastrašivali su me takvim komentarima i budili osećaj krivice, kao da radim nešto loše svom detetu. A zapravo sam osećala njegovu potrebu za dojenjem i da još nije spreman, a zajedno sa njim ni ja.

Kako je vreme prolazilo, postalo je sasvim jasno da se prekid dojenja polako približava. Gledajući iskustva rodbine i nekih poznanika, gde majka mora da se skloni na par dana da bi beba ili dete zaboravilo da sisa, jedno je bilo sigurno, to za nas nisam želela.
Toliko je razuman da možemo o svemu da pričamo. Ne kažem da njima nije urodilo plodom takav način prekidanja dojenja, ali poznajući naše dete i nas, to bi samo izazvalo osećaj tuge i nerešenih emocija.
Zato sam odlučila da sa našim dečakom pričam o tome negde u periodu tri do četiri meseca pre drugog rođendana.
Naše planiranje je prekinuo virus, kada je nekoliko dana i noći imao povišenu temperaturu, tako da je logično bilo da je tada samo želeo da sisa. Fascinantno mi je bilo da gledam kako nakon svakog podoja temperatura pada… koliko majčino telo šalje baš ono što je potrebno njenom detetu.
Nekoliko dana nakon oporavka nastavili smo našu priču o odvikavanju od dojenja. U tom periodu smo imali jedan do dva podoja uveče pred spavanje obavezno 😅, a u podne svakog drugog ili trećeg dana.
Moram samo da naglasim da smo podoje postepeno ukidali sa uvođenjem čvrste hrane. Tako su se do prve godine smanjili i ostala su dva podoja u toku dana. Izuzetak su bili dani kada su nas mučili zubići, prehlade, skokovi u razvoju ili promena sredine.
U našu večernju rutinu uključena je bila tema „dojenje“. Svako veče smo pričali o tome kako u cokama ima sve manje mleka, da je, kada se rodio, bila napravljena odredjena količina mleka baš za njega, ali da je polako skoro sve popio.
Pitao nas je koliko je do sada popio. Naš odgovor bi bio:
„Sto litara!“
Bio je očaran tim odgovorom i svima se hvalio kako je kod mame popio sto litara mleka. Da se razumemo, on ne zna koliko je zapravo sto litara, ali zna da je naša reakcija prilikom izgovaranja te rečenice zadivljujuća. Da mu da do znanja, da je to nešto posebno. 😊
Nakon mesec dana svakodnevnog ponavljanja, odlučili smo da ga jedne večeri pitamo:
„Da li želiš malo kravljeg mleka? Mama ima sve manje i manje mleka.“
Klimnuvši glavom, dao je potvrdan odgovor. Tata je doneo pola šoljice kravljeg mleka. Popio je par gutljaja i zatražio da coka.
Odlučila sam da naše uspavljivanje dojenjem zamenim pesmom i to ne bilo kakvom, već našom verzijom za dečake pesme
„Moja mama tiho priča svake noći, o nekim tamo princezama što će doći, i princ ima jedan u toj priči, mama kaže da na mene on liči…“ 🥹

Topio se u mom zagrljaju dok su se reči pesme nizale.
Tako smo svake večeri prvo nudili kravlje mleko, pa bi malo cokao i zaspao uz pesmu. Ubrzo se dogodilo da je zaspao odmah posle ispijanja kravljeg mleka, bez coke, uz našu pesmicu. To nam je bio važan znak da su povezanost i uspavljivanje i dalje tu samo na malo drugačiji način od dotadašnjeg.
Par dana posle njegovog drugog rođendana sam se prehladila, praćeno povišenom temperaturom i učestalim kašljem. Pomislila sam da će proći za dan ili dva, međutim nije. Sve više me je stezalo i bila mi je potrebna adekvatna terapija.
Pitala sam našeg malog dečaka:
„Da li je u redu da mama popije lek i da se večeras uspavljujemo samo uz pesmicu, bez cokanja?“
Rekao mi je da je to u redu.
Olakšavajuća okolnost bila je to što je moja mama tih dana bila kod nas, pa ako bude nelagodnosti ili negodovanja, tu je da nam pomogne. Osećala sam se sigurnije.
Međutim, te večeri smo obavili ritual kupanja, ispijanja pola šoljice kravljeg mleka, ugrejanog onako kako tata to samo zna 😊 Podsetila sam ga našeg dogovora da se večeras uspavljujemo samo uz pesmicu, što je sasvim lepo prihvatio.
Zaspali smo zajedno uz moje pevušenje naše pesmice.
Nakon dve večeri pitao je da li može malo da coka. Tada sam se i ja rastužila jer nisam osvestila da je prethodni put zapravo bio poslednji. Rekla sam mu:
„Može, samo tri sekunde.“
Te tri sekunde bile su naš završetak jednog prelepog iskustva.
Bila sam presrećna što smo na ovakav način završili jedno poglavlje odrastanja, bez suza i tuge. On zna da je mama sve vreme bila uz njega, da smo ovo zajedno prošli, naravno uz tatu tokom celog procesa, kome dugujemo ogromnu zahvalnost jer je bio toliko prisutan sve vreme.
Nakon te tri sekunde pitala sam našeg sina sa suzama u oku, pomešanih emocija, da li želi da se zahvali cokama, na šta je on rekao:
„Hvala ti, coko, za meme.“ 🥹❤️
Ovo je bilo naše iskustvo…
Želim da kažem da nisam ništa bolja niti drugačija mama od one koja nije mogla ili nije želela da doji. Bar smo mi žene dovoljno osvešćene da razumemo da svako ima pravo da odluči za sebe i svoje dete. Nikada ne osudjujemo, velika smo podrška svakoj od vas❤️
Ja sam imala veliku želju da dojim i, kao što rekoh, da nije bilo moje doktorke koja je dala sve od sebe da nam ispuni tu želju, ne znam da li bi uspelo bez nje i mog muža u tim prvim danima.
Takođe znam da u današnje vreme mnoge majke ne daju deci kravlje mleko, i to je u redu. Mi smo davali po pola šoljice, a evo sada, dva meseca nakon prekida dojenja, ponekad ga popije pred spavanje. Ja sam odrasla na šolji toplog kravljeg mleka pre spavanja, tako da mi nije strano..ali više o kravljem mleku imate u blogu „ Da li dati kravlje mleko?“
Podelite sa nama kakva su vaša iskustva prilikom prekidanja dojenja?

Vaše @majkepanicarke