Šta je uopšte vreme? Kakvu nam iluziju zapravo daje? U jednom trenutku držimo maleno čedo u rukama, koje ne može ni glavu podići, a već u sledećem, trči samo i hvata sve što može. Grčevi su iza nas. Neprospavane noći, da budemo iskreni, ima ih i sada, ali nisu česte kao pre par meseci. Sve ono što je delovalo da nikada neće proći, zapravo je prošlo.

Dok se osvestimo i pokušamo da razumemo jednu fazu, već smo uskočili u drugu. I tako iznova i iznova. A oni rastu… jako brzo. Evo nas na pragu slatkih i simpatičnih nestašluka. Nisu oni tu slučajno, kroz njih deca uče. Istražuju svet. A mi smo tu da ih prigrlimo. I kasnije, tokom godina, da se slatko smejemo uspomenama. Znate kako naši roditelji kroz osmeh prepričavaju naše nestašluke? Tako ćemo i mi nestašluke naše dece.

Pre skoro tridesetak godina volela sam da se igram bebi puderom, čim bi se dokopala njega. Svaka beba je bila napuderisana. Jednom sam ga poprskala sebi u nos i usta. Nikada neću zaboraviti taj gadan ukus u ustima.Pogodite šta ? Moje dete nije ostalo ravnodušno na isti taj puder. Taj beli prah, koji podseća na sneg, za njega je bio pravo otkriće. Dok sam spremala ručak, prekinula me je ona poznata tišina, znate o čemu pričam. Otišla sam do njegove sobe i zatekla dete u misiji… posipanje puderom svega što se u sobi može naći.

„Vidi, mama, kako je lepooo!“

„Prelepo je, sine moj“ sviđa ti se naš sneg ..izgovorio je. Ali sada nam trebaju čistači snega. Pošto ih nemamo, moraćemo sami da očistimo.“

Potrošili smo tonu vlažnih maramica da sve vratimo u prvobitno stanje. Na svu sreću, kroz razgovor je shvatio da puder ipak nije namenjen takvoj zabavi.

Da li vam se dešava da posle kupovine neka namirnica misteriozno nestane iz kese? Kao da postoje neki mali miševi koji je prisvoje na putu od prodavnice do kuće. Mi tu misteriju još nismo u potpunosti rešili.

Pogotovo kada ujutru nedostaje maslac ,baš onda kada ga dete želi. Tada kreću poruke između muža i mene:

„Jesi li uopšte kupio maslac?“
„Jesam sigurno! Nisam lud, znam da je bio na kasi među ostalim stvarima!“

Tokom čitavog dana niko nije znao gde je nestao… osim jednog malog dečaka. Sakrio ga je u gepeku svog auta ili kako on kaže, u „Mercedesu“. Ne želite znati kako se otopio i kako je gepek izgledao. Auto smo morali temeljno oprati, a on ga nije mogao voziti dok se nije osušio.

Nismo imali više takvih „masnih“ iskustava, ali smo prešli na četkice za zube. Završile su u kesi namenjenoj za poklon, pa smo uz uskršnju korpicu i jaja poklonili i dve četkice za zube. Morate priznati, takav poklon zahteva kreativnost. 😅

Dok je u stanu postojala samo jedna kuhinja, sve je bilo na svom mestu. Otkako je naše dete dobilo svoju kuhinjicu za igru, nastao je pravi cirkus. Imam osećaj kao da stalno trčim do komšinice da pozajmim šećer, brašno ili so. U međuvremenu smo naučili i da otvaramo frižider. Do sada smo imali sreće jer su vrata bila teška, ali sada je i ta prepreka savladana. Ne sumnjam da će mali kreativac uskoro nešto „prebaciti“ u svoju kuhinjicu.

A da vidite tek kakva je zabava mamina šminka… pravi spektar boja! Po licu, po podu… Srećom, naša mačka je tamnosiva, pa se ne primećuje kada je „našminkana“. Šalim se🤣 mačku još nije šminkao. Ali sebe i sve oko sebe jeste.

Da ne bude zabune, on je jako vredno dete. Sve bi to odmah pokušao da obriše. Otrčao bi po krpu i sunđer, ali umesto vode i sredstva za čišćenje, prvo što bi dohvatio bio je bebi losion za telo. Naše ogledalo u hodniku sada je „ispolirano“ za sva vremena. 🤣

Za sada toliko, idemo u potrazi za novim interesantnim iskustvima tih malenih bića.🫣

Pišite nam, kakva su vaša iskustva?

Vaše @majkepanicarke