Svako godišnje doba mirisalo je drugačije zahvaljujući njima. Jedna mi je bila baka po rodjenju, druga po udaji.

Moja baka K je majka moje mame, a na neki način to je bila i meni. Negovala me je od vekne hleba što bi rekli stari, hranila, presvlačila, negovala bolesnu, vaspitavala. Majka je radila i one su podelile uloge. Baka je bila moj spas od kazni, moj štit ali i najveći kritičar. Sve što jesam – dugujem njoj. Naučila me je da sve radim na vreme, da razmišljam unapred šta može da se desi, da ne bežim od odgovornosti, da uživam u nagradama za dobre poteze ali i da istrpim posledice loših odluka. Naučila me da ne kasnim nigde. Ne nisam iz njene kuće izašla kao prava domaćica koja zna da kuva i čisti, jer njoj nije bio cilj da od mene napravi domaćicu već hrabru devojku koja će se snaći u svemu, koja će pre svega završiti školu i imati svoju koru hleba koju neće tražiti ni od koga. Ona nije imala priliku da završi školu, završila je samo 6 razreda osnovne jer je toliko dozvolio njen otac, ali je zato mene gurala. Naučila me da kao žena moram imati svoj dinar koji ću pošteno zaraditi. Naučila me da budem odgovorna i vredna – da ja sam sama sredjivala svoje stvari, svoju sobu, učestvovala sam u pojedinim kućnim poslovima , išla u prodavnicu, ali kompletno vodjenje domaćinstva i kuvanje naučila sam tek kada sam se udala. I pogodite šta? Nije mi trebala večnost da naučim, nije mi bilo teško. Samo par smernica i ja sam sve znala. Jer iako me niko nije terao u mojoj kući to da radim, iako nisam morala da kuvam kod bake već da učim i čitam ja sam to milion puta videla kako ona radi i jednostavno kad je došlo vreme da ja to sama radim bilo je prirodno, kao da oduvek to radim. Naučila me je da budem pažljiva, empatična i da uvek govorim istinu. Da ne otimam tudje, ali i da ne dam na svoje. Zahvalna sam što mi je prenela ljubav prema cveću, prirodi, domaćim proizvodima. 🥰

Kada sam došla kod mog supruga njegova rodjena baka je nažalost veoma brzo preminula. Nisam imala prilike da dugo budem sa njom ali sam je upamtila kao jako vrednu, dobru i osećajnu ženu. Verujem da bi smo se nas dve odlično slagale ali život je hteo drugačije. Umesto nje glavna podrška mi je bila druga baka R. Od prvog dana bila mi je ogromna podrška i mnogo toga sam naučila od nje. Kada je moja rodjena baka K umrla ona mi je ostala jedina baka. Da se razumemo imam ja još živih baba i deda po krvnom srodstvu ali ja sam tip osobe koja ne mari mnogo za to – ja gledam ko je uz mene svakodnevno, koga vidjam, ko se brine , ko je prisutan. Kada sam se udala svi su nekako očekivali da svekrvu i svekra zovem mama i tata. I na to sam se jako glasno pobunila. Jedna je majka i jedan je tata, ma kakvi da su ne mogu biti zamenjeni. A slično sam se postavila i za druge uloge. Onog momenta kada sam nekog od muževe familije tako prihvatila i zavolela kao da su mi rod rodjeni – verujte to ima jako duboko značenje i privrženost. Tako je baka R nakon smrti bake K ostala jedina baka koju sam priznavala. Volela sam njene posete. Donosila je sa sobom mir i mudrost starih. Mogla sam sa njom pričati o svemu. Najviše sam volela da pričam o veri, crkvi i svetcima. Poznavala je sve običaje. Donosila mi je crkvene knjige. Od nje sam čula priče o mnogim manastirima. Baš smo skoro posetili jedan kod Vrnjačke Banje, manastir Svete Petke jer mi je ona pričala o njemu.

Takodje mnoge starinske recepte sam od nje naučila. Leto je kod nje mirisalo na paradjz, papriku i krastavac, jesen na domaći džem i zimnicu, zima na toplu pogaču, proju i sarme, a proleće na mlad luk sa jajima i krompiriće. Kada sam ostala trudna radovala se i redovno brinula za mene kao da sam njen rod rodjeni. Zvala me medju prvima u porodilištu nakon porodjaja, sa rečima: „Znam da si verovatno umorna i da te svi zovu, rekli su oni meni da je sve u redu, ali ja sam ipak želela da ti čujem glas samo na kratko i čujem da si dobro. „

Da li me sada razumete zašto je ona meni postala značajna kao da je rod rodjeni?

Sada dok vam pišem ovaj blog i sedim na terasi i posmatram kako vetar duva i osećam smenu godišnjih doba, opraštam se i od nje. Jedna era je završena. Na meni je ostalo da negujem uspomenu na dve žene , dve bake koje su meni bile oslonac, podrška i uzor.

Ovaj blog je delić tih uspomena.

Nadam se da će moja ćerkica imati isto ovakvo detinjstvo kao što sam ja imala i da će ovakvu ljubav bake pronaći makar u jednoj osobi. Ja sam bila blagoslovljena i imala dve.

Recite nam, šta je vaša prva pomisao kad kažemo „baka“, koje lekcije ste vi naučile od vaših baka?

Ukoliko imate sreću da su bake još uvek sa vama, posetite ih, zagrlite i recite da ih volite, provodite vreme sa njima što više možete, neka im starost bude ispunjena ljubavlju i pažnjom koje su one vama pružale jer nikad ne znate kada ćete nekog videti poslednji put.

Uvek tu za vas, vaše @majke_paničarke