Nakon par meseci dojenja, kada prođe onaj prvi izazovni period, nekako počnemo da verujemo da je najteže prošlo. Uhodamo se, beba poraste, podoji postanu rutina i više ne razmišljamo toliko o tome kada je poslednji put sisala, da li je dovoljno dugo sisala, da li imamo dovoljno mleka i da li sve radimo kako treba. Nekako samo krenemo da uživamo u tom našem ritmu i pomislimo: „Dobro, sad već znam šta radim.“

Često sam dobijala pitanje: „Da li si imala problema sa mastitisom?“ I moj odgovor je dugo bio zapravo ne. Ne prvih mesec dana, ne ni nakon šest meseci, već tek nakon punih devet meseci dojenja. Da, dobro ste pročitali. Mastitis me je sačekao tek kada sam već bila prilično sigurna da sam tu fazu odavno prošla.

Baš u tom periodu počeli smo da uvodimo i ustaljujemo treći obrok, odnosno večeru. Do tada bi beban nešto malo „večerao“, više bi grickao nešto pored nas koji večeramo ili bi češće sisao u vreme kada bi trebalo da bude večera. Međutim, početkom devetog meseca već je imao puna tri obroka i užinu između, nekada jednu, nekada dve. Sad već zvučim kao oni saveti koji umeju da zbune mame: „Obavezno dve užine.“ Ali iskreno, kod nas to nije izgledalo tako savršeno. Užina je uglavnom bila ono što tog dana imamo u kući. Voće, povrće, keksić, mafin, kolačić ili pitica… šta god je tog dana bilo spremljeno. Kako je sve više jeo čvrstu hranu, polako su se menjali i njegovi podoji, a upravo u tom periodu desilo se nešto što nisam očekivala.

Jedne večeri uhvatila me je jaka groznica. Bilo mi je neverovatno hladno, onako da se treseš i ne možeš da se ugreješ. Prvo sam pomislila da me „lomi“ neki virus ili prehlada. Izmerila sam temperaturu, bila je oko 38 °C. Popila sam paracetamol odmah, jer šta drugo dojilja sme u tom trenutku? Mislila sam da će temperatura početi da pada i da ću ujutru biti kao nova. Međutim, nije.

Kako je vreme prolazilo, počeo je da se javlja i bol u predelu desne dojke, ali mu u početku nisam pridavala previše pažnje. Pomislila sam da me je beban možda povredio tokom podoja, pogotovo što je u tom periodu umeo da se vrpolji, preskače i menja položaj dok sisa. Mame koje doje verovatno znaju na šta mislim. Nekad se čini da beba ne sisa, nego izvodi čitavu akrobatsku tačku.

Tek kada sam otišla da se istuširam, primetila sam crvenilo koje se širilo po dojci. Tada mi je prvi put ozbiljno prošlo kroz glavu: „Čekaj… možda je ovo mastitis.“ Nisam želela da čekam jutro i odmah sam otišla u bolnicu. I sama sam medicinski radnik, pa sam mogla da pretpostavim koliko brzo upala može da se pogorša i nisam želela da rizikujem. Ispostavilo se da sam bila u pravu. Bio je to početak mastitisa.

Doktorka me je pregledala, uključila antibiotik koji je bezbedan tokom dojenja i savetovala mi da u narednim podojima više forsiram upravo dojku koja je bila zahvaćena upalom. I tu sam se, iskreno, malo uplašila. Ne zbog antibiotika, ne ni zbog same temperature, već zbog pomisli da ćemo možda morati naglo da prekinemo dojenje. Posle devet meseci dojenja, nisam bila spremna da se naš zajednički put tek tako završi.

Na sreću, nije bilo potrebe za tim. Nastavili smo da dojimo. Istina, naredni podoji sa desne strane nisu bili nimalo prijatni. Imala sam osećaj kao da beban svom snagom „razbija“ upravo taj bolni deo dojke pri svakom povlačenju mleka. Nije bilo prijatno, ni najmanje. Ipak, već nakon trećeg podoja osetila sam ogromno olakšanje. Bol je počeo da popušta, a sa njim i onaj osećaj da mi je cela dojka tvrda i bolna. Nakon dva do tri dana terapije i češćih podoja, sve se potpuno smirilo.

Šta je zapravo mastitis?

Mastitis je upala dojke koja se najčešće javlja tokom dojenja. Može biti povezan sa promenama u protoku i zadržavanju mleka, a u nekim slučajevima može biti prisutna i bakterijska infekcija, posebno kada postoje ranice ili oštećenja na bradavicama.

Ono što mene posebno iznenadilo jeste činjenica da se kod mene pojavio tek nakon devet meseci dojenja. Nekako sam mislila da je mastitis nešto što se dešava na početku, kada tek učimo da dojimo, kada se mleko tek uspostavlja i kada još uvek pokušavamo da pronađemo neki svoj ritam. Međutim, moje iskustvo me je naučilo da to nije baš tako. Mastitis se može pojaviti i mnogo kasnije, čak i onda kada već mesecima uspešno dojite i mislite da ste sve moguće izazove ostavile iza sebe.

Kod mene je sve počelo prilično naglo. Prvo groznica, zatim temperatura, onda bol u dojci, a nakon toga i crvenilo. Simptomi mogu uključivati povišenu telesnu temperaturu, groznicu i malaksalost, bol u dojci, crvenilo kože dojke, otok i osetljivost, osećaj tvrdoće ili „čvora“, kao i simptome slične gripu. Kod nekih žena simptomi u početku mogu biti blagi, pa ih je lako pripisati umoru, neispavanosti ili nekoj virusnoj infekciji. A kada imate malu bebu, budite se nekoliko puta tokom noći i ceo dan ste u pokretu, nije baš teško pomisliti: „Ma samo sam umorna.“

Zato bih danas, iz ovog svog iskustva, mnogo više obraćala pažnju na kombinaciju simptoma. Ako se pojave temperatura, groznica i bol ili crvenilo dojke, nemojte ignorisati ono što vam telo govori. Javite se lekaru i proverite o čemu je reč.

Jedno od prvih pitanja koje će mnogoj mami pasti na pamet jeste da li zbog mastitisa treba prekinuti dojenje. Meni je svakako palo. U mom slučaju nije bilo potrebe da prekinem dojenje. Naprotiv, nastavila sam da dojim i uz odgovarajuću terapiju stanje se brzo smirilo. Ipak, svaka situacija je drugačija, pa je važno posavetovati se sa lekarom i pratiti njegove preporuke. Ono što bih posebno volela da kažem mamama jeste da mastitis ne mora da znači kraj dojenja. Mene je upravo taj strah najviše uplašio, a ispostavilo se da smo samo imali jednu tešku epizodu koju smo zajedno prebrodili.

Iz ovog iskustva bih svakoj mami rekla da ne ignoriše prve simptome. Ako imate temperaturu, groznicu, bol, crvenilo ili otok dojke, nemojte samo pretpostaviti da ste se prehladili ili da ste „samo premorene“. Proverite šta se dešava. Bolje je javiti se lekaru i čuti da nije ništa ozbiljno nego čekati da se stanje pogorša.

Takođe, nemojte odmah pomisliti da je dojenje gotovo. Znam koliko lako strah može da vas preplavi kada čujete reč „mastitis“. I sama sam prvo pomislila da ćemo možda morati da završimo sa dojenjem. Ali nije bilo tako. U mom slučaju, dojenje je nastavljeno i sve se vratilo u normalu.

I odmor stvarno jeste važan. Ovo je verovatno najlakše reći, a najteže sprovesti kada imate malu bebu. Kako da se odmaraš kada imaš bebu o kojoj moraš da brineš? Znam. Ali telo vam u takvim trenucima bukvalno govori da usporite. Ako imate nekoga ko može da skuva ručak, opere sudove, pričuva bebu ili vam samo donese čašu vode, prihvatite pomoć. Ne morate sve same.

Mastitis je iskustvo koje može biti veoma bolno i fizički iscrpljujuće.

Zato danas mnogo više slušam svoje telo. Ne čekam da se simptomi „sami srede“ i ne pokušavam da budem hrabra po svaku cenu. Jer ponekad je najpametnije upravo ono najjednostavnije: zastati, poslušati svoje telo i potražiti pomoć.

A možda i najvažnije što bih volela da svaka mama koja doji zapamti jeste ovo: mastitis ne znači kraj dojenja. U mnogim slučajevima, uz pravovremenu reakciju, podršku lekara i odgovarajuću terapiju, dojenje može da se nastavi.

Baš kao što je bilo i kod nas.

Vaše @majkepanicarke